Адреналински туризам

Туризам који је по свему далеко од пасивног посматрања заласка сунца, а базира се на жестоким адреналинским пустоловинама – све више је популаран у свету. Пјотр Чимелински, кануиста из Пољске,  члан је друштва за вансеријске подухвате у Вашингтону где се више од једног века рађају идеје о опасним путовањима и немогућим мисијама. Његови подухвати освајања Колка кањона – најдубљег на свету, препловљавање Амазона од извора до ушћа и слични подухвати, постали су занимљиви и обичним људима, а не само ексцентрицима и помало откаченим типовима. Тако је и рођен нови вид туризма који има разна имена, уз опште прихваћени назив „адреналински туризам” који је изгледа постао заједнички именитељ за све кањонинге, фри клајмбинге, рафтинге, фри бајкинге и остале „немогуће” подухвате, до скоро, само изабраних, а сада све масовнијег помало екстремног вида туризма.

Групе од по 10 људи већ више од две године пролазе Аустралијским континентом покушавајући да се снађу кроз пустињу и прашуму, избегну најотровније змије света, путују без воде само са оним што пронађу и улове уз пут. Власници агенције у којој је саветник чувени Пољак, кажу да имају продат програм за неколико година у напред и да је једини проблем како да убеде оне слабијих физичких и здравствених могућности да то ипак није „одмор” за њих. Обавезан детаљни лекарски преглед при пријављивању, али и константни контакт са групом која је пошла на двадесето дневно путешествије уз праћење „ЏПС” уређајем, мобилним телефонима, групом од 10 аустралијских ренџера, са пет џипова и два хеликоптера – даје сигурност да је то само ипак занимљивији одмор, а не опасна мисија.

У Алпима, на само сат вожње од Инсбрука у престоници скијања, Оцтал долини, током лета се 60 километара речних брзака и обронака Тирола са стазама и висовима преко три хиљаде метара претвара у поприште најфантастичнијих „зависника од опасности” из читавог света. Од маја до октобра се надомак градића Зелден окупљају рафтинг, кајак, пењачки, параглајдинг, брдски и друмски бициклистички заљубљеници у овај вид помало екстремног туризма и претварају скијашки рај у поприште, само њима знано како, опуштајућег али захтевног вида одмора. Масовност и популарност овог вида туризма је евидентан јер некада опустеле хотеле ван зимске сезоне пуне, ови до скоро „чудаци”, а сада цењени и пажени гости. Оливер Шварц, директор туристичке организације регије Оцтал, каже да адреналински туризам полако али сасвим сигурно достиже половину ноћења које начине скијаши у сред главне скијашке сезоне (15 хиљада) и то само у хотелима и пансионима око Зелдена.

Што се тиче нас, нешто се ипак покреће. Јован Ђурић директор спортско туристичког центра Бајина Башта, спознао је нове трендове у светском туризму и после пар семинара и показних тура направио стратегију како да туристе који воле активан одмор доведе на падине Таре, Дрину, језера и Бајину Башту. Почело је спровођењем трасирања десетак захтевних и узбудљивих планинских стаза за фри – бајкинг, где се одржавају и међународна такмичења у овом захтевном спорту. Потом планинарске и пењачке туре у кањонима: Бруснице, Грлца или Раче где се још од времена старе Југославије полагао најтежи део официрског дипломског испита спуштањем и оријентацијом за одређено време кроз кањон. Многи добри официри су по неколико пута полагали овај део испита па је по њима и назван „официрски правац”. Све стазе , рангиране су звездицама и издат је це–де са детаљним картама за фри-бајкинг, фри-клајмбинг, са упутствима, и могућношћу преноћишта у кампу али и „Дринским конацима” на „Предовом крсту”, једном од најлепших дестинација на Тари као и Заовинског језера. Планира се издавање детаљних упутстава ренџерске службе за рафтинг и коначење на Дрини , чиме ће уз будућу понуду школе параглајдинга омогућити да се адреналински туристи из иностранства поново враћају Тари, Бајиној Башти, Дрини и другим лепотама. 

Иштван Декањ