Принципи трошења

Ефекти смањења расхода буџета довешће до успоренијег раста јавног дуга државе. Тај дуг данас износи 8,9 милијарди евра, а повећаће се за 742 милиона по основу новог планираног буџетског дефицита па ће износити 9,6 милијарди евра. Да ли је тај износ превелик? О томе треба судити на основу терета овогодишњег дуга. У 2009. за ту намену из буџета треба исплатити 1,8 милијарди евра за камате и отплату главнице. За плате запослених треба исплатити 1,9 милијарди евра. За пензије 2,2 милијарде евра. А укупни приходи буџета износе 6,8 милиjарди евра. Али ова велика ставка ће и даље расти.

Буџетом се планира ново задуживање у висини од три милијарде евра. Држава треба додатно да се задужи како би исплатила текућа доспела дуговања која су значајан извор неликвидности у привреди. До тога је дошло јер није било ревизије буџета. Евидентно је да ће за исплату главнице и камата бити потребно око 2,5 милијарде евра. То је више од 36 одсто текућих прихода буџета. Јасно је да је друштвени бруто производ недовољан за постојећу и будућу буџетску потрошњу. БДП би морао бити већи најмање за четвртину да би обезбедио покриће свих постојећих буџетских расхода. Једина формула за излазак из бесперспективне ситуације била би у порастy БДП-а у периоду од шест година по стопи од пет одсто, уз незнатно повећање буџета у истом раздобљу. Тај циљ делује нестварно.

Економији прети још већа опасност са друге стране. Ове године треба обезбедити расположивост девиза у висини од око девет милијарди евра, а девизне резерве су тренутно нешто изнад осам милијарди. Овај однос јасно одсликава стање у коме се налазимо.

Досадашњи велики прилив капитала није усмераван на развојне делатности него у инфраструктуру и широку потрошњу. Банке су финансирале увозну потрошњу до тих размера да је она постала генератор постојећих дугова. Интензивна изградња савремених трговинских центара и административно-пословних објеката додатно је повећала нашу задуженост у иностранству. Грађани су стекли привилегију да не користе раније трговинске објекте већ новије и модерније. Да смо бар тим дуговима направили модерну мрежу аутопутева! Државна и монетарна власт занемариле су базичне принципе сврсисходног трошења. А Сенека је рекао: „Не купуј оно што ти је потребно него оно што ти је нужно”. Дошли смо до ивице рационалности. Банке су само у 2008. години оствариле добит од 32 милијарде динара или 336 милиона евра. С друге стране, НБС је трпела губитке у ранијим годинама у корист добитака банака јер је високим каматама преузимала њихов неупослен, а то значи и непотребно увезен капитал. Операција увоза енормног капитала после 2000. године није довела до поступног повећања супституције увоза домаћом производњом и до потребног пораста извоза у правцу што већег покрића трговинског дефицита.

Финансијска криза само је показала цену дугорочно вођене несмотрене економске и монетарне политике. Она није била узрок постојећих тешкоћа. ММФ је имао у виду ту опасност. Он је предложио Европској унији да дозволи да евро превремено буде наша нова национална валута. У том случају не би долазило до пада курса и до хиперинфлације. Међутим, ЕУ одбија тај пут. Данас је готово немогућа мисија да се заустави погубан процес који води расту броја сиромашних. Богати ће постајати све богатији. Средња класа је већ доведена до ивице сиромаштва.

Срећко Угрин

доктор економских наука, специјалиста за банкарство