Доба заљубљивања

Данас је уобичајено да се на заљубљеност и заљубљивање гледа као на високу вредност. На пример, када се кћерка у пубертету заљуби, родитељи су позитивно узбуђени и на то гледају благонаклоно. Други родитељи су забринути јер још нису приметили да је њихов осамнаестогодишњи син икада био заљубљен. Мислимо да је заљубљеност љубав, дакле нешто вредно и пожељно. Како је све више сигнала да нешто није у реду са савременим мушко-женским односима, постоји потреба да мало боље погледамо оне ствари које иначе подразумевамо. Заљубљеност је свакако једна од њих.

Уобичајено је да људи изједначују осећања љубави и заљубљености. Разлог за то је што се ова осећања слично осећају, с том разликом што је осећање заљубљености интензивније. Због тога многи мисле да је заљубљеност почетна, веома снажна љубав, коју касније прати оно „обично” осећање љубави. Данас има све више доказа да је такво мишљење погрешно. На пример, психолошки механизми који учествују у осећању заљубљености су сасвим различити од оних који учествују у осећању љубави. Главна разлика је у односу према томе каква је друга особа у стварности. Док је љубав заснована на реалистичној процени друге особе, у заљубљености постоји нереалистична, идеализована процена друге особе. Због тога онај који је заљубљен има искривљену слику о особи у коју је заљубљен. Ствар додатно компликује то да тога уопште није свестан. Све то чини да другима заљубљена особа делује „заслепљено”.

Стари Грци су сматрали да осећања долазе од богова, а заљубљивање су приписали деловању Ероса. Да би нагласили ирационалност заљубљености, Ероса су представљали као дете, јер деца не знају шта раде, а да би то још више нагласили, ставили су му повез преко очију. И такав бог одапиње стрелице заљубљености насумице, пробадајући срца људи онда када то нико не би очекивао.

Многи чекају праву особу у коју ће се заљубити, да би након тога с њом засновали брак и породицу. Нису свесни да на тај начин најважније ствари у свом животу заснивају на ирационалном почетку. Касније, када се испостави да почетно очекивање није испуњено, следи разочарање и развод. Ако је истина да је породица основна ћелија друштва, онда је наше друштво засновано на осећању заљубљености.

Иако је савремена психологија љубави прикупила пуно доказа да заљубљеност траје кратко, да углавном води у разочарање и раскид, да није „природно” осећање јер не постоји у примитивним друштвима, да је једна врста нарцисоидности, негација љубави, ми настављамо да је величамо само зато што је тако пријатно бити заљубљен.