Apocalypse Now

Сећам се како су Срби, када су се године расплета гадно искомпликовале, одједном почели да откривају сличности са Курдима – по питању демографске и територијалне распршености, што је довело до трајно неиживљене државности. А понекад су се повлачиле и сапатничке паралеле са Јеврејима, где се акценат стављао на трагичну историјску судбину коју смо желели да поделимо са њима – кад већ они нису хтели са нама! Да поделе свој великомученички трип – стање које им омогућује да никоме не опросте оно што су, привремено, заборавили да му наплате.

Уосталом, будимо искрени, зашто би нас поменути, потенцијални "савезници у муци" (у шта смо их ми, без њиховог одобрења, промовисали), уопште третирали као такве? И чиме смо ми то заслужили њихово поштовање (а камоли герилско дивљење)?

Што се тиче "екстериторијалних" Курда – без обзира на то што имају бројније и непријатељскије расположене (директне) комшијске народе у односу на нашу геостратешку драму – они перманентно рокају Турску, Ирак, Иран, Сирију... (допуните списак). При чему су им руке понајвише крваве од сопствене проливене крви, али ипак не престају да се – на сваки начин, без обзира на коначни исход! – одупиру политици која би да их користи као монету за поткусуривање.

О јеврејском фанатизму, који сваки дан доживљава као судњи, излишно је говорити. Поготову када смо – без наше воље и ничим неизазвани – дошли у ситуацију да 10. децембар прогласимо за наш дан де.

И, како се ми припремамо за наш Армагедон, коначно решење и бесконачну (ах, то пусто небеско!) победу?

Тако што се, према тврдњама туристичких агенција, аранжмани за зимовање продају ко луди, за сваку скијашку дестинацију: Копаоник, Боровец, Јахорина... а ни Хималаји и Анди нису поштеђени најезде српске елите. И после говоримо о "обезглављеном народу"?! Иди, бегај!

Али, још пре него што су плануле карте за туристичке рајеве, Србија је у финалну фазу ишчекивања ушла на врло оригиналан начин: штрајком војних резервиста, оних истих који су ’99. војевали на Косову и од којих се, нормално, очекује да и сад буду тамо – јер, искуство је мајка сваке ратне победе! Можда је овај штрајк нека врста менталног и физичког тренинга, трик којим треба збунити противника? Искрено, не знам. Стање на терену ће ускоро показати...

Оно што знам јесте да су "косовски резервисти" повукли ногу и да је потом отпочела серија штрајкова.

Најпре су у "протестни нерад" кренули просветни радници, не хајући што сада нема ко да нам децу подучи шта су и које су то наше "историјске светиње". А дан де се и прогласио управо због заштите српских светиња и светске културне баштине!

Затим су студенти – најважније месо у свакој мобилизацији! – кренули у штрајк због папреног ценовника за превођење диплома у "мастер". Њима су се убрзо придружили и запослени у јавним предузећима јер не желе да се "њихове" акције бесплатно деле осталом делу народа. А не схватају да су те акције заправо бонови на основу којих ће се "безготовински" куповати додатна опрема за лично наоружање, све у циљу одбране свете земље, будући да држава мањка са трошковима за ремонт лаког и тешког наоружања. О дневницама за специјалце, гардисте и нишке падобранце да не говорим...

Агилни и помодни Чеда не жели да испадне из владајућег тренда, те је и он почео да штрајкује, одбијајући – и поред масовних молби и слева и здесна – да стане на чело организованог криминала у Србији. А без добро организованог криминала нема ни ваљано организоване одбране највиших државних интереса.

После свега побројаног, испаде да смо "штрајкачки народ"! Уз једно реторичко питање: да ли је икада ико у Србији умро од штрајка глађу? Кажу ми да ипак јесте.

Но, манимо се тих контрадикција које собом носи неолиберална идеологија потрошачког друштва. Ионако смо сити самих себе, еуфемистички речено.

Главна цака је у нечем другом. Фамозни дан де је одавно дошао. Проблем је што никако да, једном засвагда, прође!

Давних шездесетих, црначки радикали у САД су говорили како "револуцију неће преносити телевизија". Пошто постоје револуције и револуције, не бих да коментаришем колико су следбеници Малколма Икса погодили. Али, ми смо (говорим о Србима, сећате се?) доказали да се Апокалипса може безброј пута репризирати. Као ријалити шоу без људи. Између су само рекламе и временска прогноза.