Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најважнија „здрава” открића

Најважнија „здрава” открића

На листи су:

1. Улога фолне киселине у превенцији порођајних малформација

2. Штетан утицај трансмасних киселина на липопротеине крви и ризик од болести срца

3. Нутријенти регулишу транскрипцију гена

4. Нове методе мерења уноса енергије

5. Ендокрина функција масног ткива (на пример лептин који регулише, резистин који онемогућује деловање инсулина и други хормони масног ткива)

6. Утицај исхране на ЛДЛ рецепторе

7. Гојазност се више не сматра првенствено генетским или метаболичким поремећајем, већ је постало јасно да је гомилање килограма нормалан одговор организма на абнормалну околину: лака доступност хране богате енергијом те битно смањена физичка активност због модерног начина живота, организације превоза и слично

8. Алкохол изазива карцином дојке

9. Вишак телесног масног ткива је други по важности промењив фактор ризика за развој карцинома

10. Повољан утицај биљних стерола и станола на метаболизам липида

11. Дијабетес је могуће спречити исхраном и животним навикама

12. Гликемијски индекс

13. Витамин Е не смањује кардиоваскуларне болести (барем не код већ оболелих или код особа с више фактора ризика)

14. Нобелова награда за истраживање о масним киселинама и простагландинима – првенствено су истраживања с Ескимима указала на повољан утицај рибљих уља на смањење смртности од коронарне болести срца

15. Поновно откриће витамина Де који има већу важност од оне која му се раније придавала. Показало се да витамин Де има улогу и у превенцији карцинома и дијабетеса.

Ово су најважнија открића у последњих неколико десетина година.

А шта се очекује од науке о исхрани у следећих 30 година? Теме које ће се интензивно истраживати су контрола телесне масе, превенција дијабетеса, деменције, итд. Очекује се успостављање равнотеже између приватних и јавних улагања у научна истраживања, као и холистички приступ исхрани који, на пример, благотворни учинак медитеранске исхране не објашњава само једном фитохемикалијом или једним нутријентом већ их приписује свеукупној традиционалној медитеранској исхрани.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.