Нису нас угушили

"Када смо почињали, свирали смо само за свој ужитак, а све остало били су споредни ефекти. Успели смо да постанемо део светског панк покрета који се није могао зауставити", рекао је недавно оснивач и фронтмен легендарног словеначког састава "Панкрти" Петер Ловшин. Ових дана навршавају се три деценије од настанка бенда који је својом музиком изазивао осуду државног естаблишмента. Тридесет година од настанка биле су повод да "Панкрти", који су се распали пре две деценије, крену на турнеју по бившим југословенским републикама. У оквиру те турнеје и Београђани ће имати прилику да их виде и чују у недељу у Студентском културном центру.

Каријеру су почели "скидајући" песме "Клеша" и "Секс пистолса". Први концерт су одржали 1977. године у дворани љубљанске гимназије Мосте Поље. Деби албум "Панкрта" – "Долцајг", који је објављен 1980. године, уз први албум "Прљавог казалишта" била је прва велика панк плоча, писали су критичари.

"Панкрти" су тридесетогодишњицу настанка обележили 19. октобра у љубљанском Музеју за новију повијест, када је отворена велика изложба фотографија са концерата ове групе. На питање откуд идеја да се поново окупе, Петер Ловшин за "Политику" каже:

– Ми смо потпуно заборавили на тај јубилеј, а онда смо добили позив за отварање изложбе фотографија. Окупили смо се и прошле године када је неколико бендова учествовало на албуму "Панкрти 2006".

Прича Ловшин да су тада одсвирали мањи концерт у Метелковој и да је реакција публике била одлична, па су схватили да идеја да поново засвирају заједно није тако лоша! Али, док нису дошле праве понуде, нису о томе размишљали.

– Ми нисмо никада свирали само у Словенији, јер су нас сматрали југословенским бендом. Од када су се распали "Панкрти" нисам ниједном био у Србији и баш ми је интересантно да поново заједно обиђемо крајеве у којима смо некада свирали.

Специјални гост на концерту "Панкрта" у СКЦ-у у недељу увече биће гитариста Иван Крал, који је некада свирао са "Patti Smith Group". О томе шта могу да очекују они који дођу на концерт, Ловшин прича:

– Музика Ивана Крала била је она у којој смо уживали. То је био страшан мотив да одсвирамо нешто заједно. Када смо раније долазили у Београд, ми смо увек промовисали албум и ретко свирали старе песме. Сада ћемо свирати песме из целе каријере, биће то избор нумера са свих пет албума.

Када су Ловшина питали далеке 1987. године зашто "Панкрти" престају да постоје, тада је одговорио: "Превише музике за премало новца".

– Новац јесте био важан тада, а и данас је битан. Што си старији, он има већу улогу. Ја живим од музике последњих десет година, док сам пре тога радио и неке друге послове, тако да је нормално да питаш за цену. Али, није само то у питању, већ и да ли ћеш добити прави третман.

Давно је рекао да је панк био последњи велики тренутак у рокенролу. И данас има исто мишљење.

– Када погледам какво је данас стање у музици, изгледа да панк јесте био то. Било је још неколико интересантних тренутака у историји музике, али је панк био највећи и, заиста, преломни тренутак у рокенролу.

Прошле године снимљен је и филм "Глазба је уметност времена I", инспирисан плочом "Долцајг". О утицају тог албума на генерације музичара, у овом филму говоре, осим чланова "Панкрта", Игор Видмар, Петар Јањатовић, Борут Чинч из "Булдожера", Душан Којић Која… Ловшин прича колико је та плоча променила њихове животе:

– Пре неки дан сам читао интервју Ивана Крала. Када су га питали каква је тада била њујоршка сцена, он је рекао да му се није чинило као да је то нешто посебно. Исто важи и за нас. Ту плочу смо снимили за само 42 сата, имали смо пуно енергије, нисмо много размишљали о томе шта радимо, него смо радили онако како смо осећали. Тек касније су дошле добре реакције.

Осамдесетих су о "Панкртима" писали да њихова музика изазива "физичку и духовну лењост код младе генерације и да ’пљују’ по социјализму", као и да "њихови наступи вређају грађанску уљудност". На питање да ли су их погађали такви негативни коментаре, наш саговорник истиче да нису и додаје:

– Ми смо их баш тражили! Да их није било, то би значило да је све кренуло наопако.

Питамо га и да ли би данас, да могу да бирају, поново себи дали име "Панкрти", односно копилад.

– Мислим да је то био, бар што се тиче словеначког језика, пун погодак. Опет бих исто урадио.

На крају прича да ли група "Панкрти" има неке планове, или ће свако опет кренути својим путем.