Немоћна одвојена група

Прво – показало се да је један од најизразитијих и најуочљивијих процеса раздвајања резиденцијална (просторна) сегрегација.До просторне сегрегације Рома дошло је делимично насилним путем, али и на спонтан начин, тако да данас Роми живе скоро у свим земљама југоисточне Европе на исти начин – у засебним насеобинама, „циганскиммахалама”, које карактерише посебан начин живота и становања. Такве насеобине представљају специфичан вид гето насеља, који се, иначе, сусреће у свим оним ситуацијама за које је карактеристично постојање доминантне већине и подређене мањине.

Друго – различити видови дискриминације нису само имплицирани у субпролетерском положају Рома него се релативно отворено показују у следећим димензијама. На пример, када је реч о запошљавању, подаци говоре да Роми не само да су у највећем броју незапослени него су за њих, по правилу, „резервисани” они послови који су најмање плаћени,нецењени и стигматизирајући(чистачи улица, помоћни радници у фабрикама, радници на гробљима и сл.).

Треће – отежане могућности школовања, као најизразитији вид дискриминације, такође, карактеришуромску етничку групу: учешће Рома у неписменом становништву је у свим земљама у којима живе, највеће.

Четврто – у друштвеној моћи, односно политичкој партиципацији и утицају Рома, може се говорити као о изузетно немоћној групи. Тек последњих годинаРоми су се укључили у политички живот, оснивајући, по угледу на већински народ, велики број сопствених партија, чиме слабе своју конкурентску моћ.

Механизми дискриминације могу се запазити и у функционисању установа социјалне и здравствене заштите. То су, иначе, делатности које битно одређују животне шансе људи. Због сиромаштва у коме живе, а које подразумева у првом реду недовољно средстава за живот и здравствене проблеме, Роми су највише упућени управо на установе наведених служби. На посредан начин и, не као једини чинилац, однос здравствених и социјалних институција према Ромима одражава се и на дужину живота ромске популације: у укупном старосном контингенту, Роми у групи „60 и више година” учествују од 4 до 5 одсто, док припадника већинског народа у овој старосној групи има 12 одсто и више. Такође, код Рома стопа морталитета много је изразитија него у већинској групи: на пример, у Србији она је за Роме 21 одсто, а за осталу укупну популацију девет одсто.

На крају, претпоставља се да у неком вишенационалном друштвеном систему може доћи до постојаног етничког груписања са изразито субпролетерском групом састављеном од етничких мањина уколико свим или само појединим мањинским групама ни у генерацијској перспективи не буде отворена тзв. структурна интеграција преко којe се ојачава конкурентска способност групе. У таквом су положају све оне групе од којих се очекује и захтева да претрпе акултурацију у смислу „заборављања” сопствене културе. Тиме се таква група нужно одриче перспектива уважавања различитости и развоја културног плурализма. Ове групе су истовремено изложене дејству дискриминације и сегрегације као механизама који спречавају или ограничавају интеграцију у већинско друштво. На основу искуства и поређења појединих мањина, такав статус, по правилу, имају расне мањине или оне етничке групе које се културно и физички разликују од већине, што је довело до стварања предрасуда према њима и дискриминације. Управо такав положај кроз историју имали су Роми, а такав положај их карактерише и данас. Њима није понуђена ни асимилација ни „културни плурализам” већ се од њих очекивала само делимична акултурација која није водила ка социјалној и структурној интеграцији. Такви међуетнички односи нужно су довели до деградације ромске групе и њене немоћи да се организује у циљу промене сопственог положаја.

Сутра: Код лепог изгледа

Социолог, председник Друштва за унапређивање ромских насеља