НБА ме не занима

Тренер кошаркаша Панатинаикоса Желимир Обрадовић прексиноћ је завршио своју 17. узастопну сезону у Евролиги, а победа против московског ЦСКА (73:71) донела му је седму титулу у најбољем европском клупском такмичењу, што значи да је освојио 41,2 одсто првих места откако учествује. Сада има још убедљивије вођство на „вечитој” листи, с три титуле више од најближих пратилаца.

Гледајући по земљама, српски стручњаци су освојили тачно трећину титула (17 од 51) а на другом месту су италијански тренери (12). И Србима и Италијанима пут је утро легендарни професор Александар Николић који је, само кад је у питању клупска сцена, створио моћни Ињис из Варезеа (с њим три пут европски првак за четири године) и припремио терен Сандру Гамби за нове две титуле, а затим извршио огроман утицај на тренере који су се уз његове савете винули у највише светске висине (Маљковић, Тањевић, Обрадовић…).

У тренуцима великог славља, непосредно пошто је у драматичној завршници побеђен велики ЦСКА, Обрадовић је упркос томе што је ривал имао шут за победу (Шишкаускас промашио тројку уз звук сирене), истакао за веб сајт „Евролиге” да је у Берлину победио за нијансу бољи тим:

– Шта рећи после овакве победе… Сматрам да смо заслужили победу, а овакав меч се и могао очекивати када је ривал екипа која је четврти пут узастопце у финалу. Честитам нашим играчима и навијачима који су дошли да нас бодре. Пре турнира постојало је мишљење да ће победник полуфинала Панатинаикос – Олимпијакос тешко освојити трофеј, али ми смо то демантовали. Хвала и колегама у стручном штабу и браћи Јанакопулос, Танасису и Павлосу, и много ми је криво што Павлос није био с нама због здравствених проблема.

Кључ успеха Панатинаикоса управо лежи у поверењу између власника клуба, браће Јанакопулос, и Обрадовића коме је ово 10. сезона на клупи „зелених”, што је и рекорд у броју узастопних сезона у грчкој лиги. Јесенас је надмашио Јаниса Јоанидиса (у Арису од 1982. до 1991) који је пре пет година из спортских вода прешао у политичке.

У тренуцима славља Обрадовић није заборавио ни свог великог ривала и пријатеља Етореа Месину, кога је у финалу савладао и пре две године у Атини:

(/slika2)– Честитам великој екипи ЦСКА која је, по мом мишљењу, четврти пут у финалу највише захваљујући Месини. Срећан сам што смо нас двојица пријатељи. Пре њега ником није пошло за руком да четири године узастопце игра меч за титулу. Што се тиче нас, овај трофеј је обавеза више да тренирамо још жешће. Неписано је правило да је успех немогућ ако се у њега не верује, а ми смо у то веровали, од играча до власника клуба. Ово је, рецимо, прва титула европског првака Спанулису, четврта Јасикевичијусу, многима као Бтисту и Дијамантидису друга… Али, сви они воле свој посао и сваког дана долазе на тренинг са задовољством.

Обрадовић се специјализовао за трилер завршнице. Тако је и започео своју жетву трофеја, у дебитантској сезони, после оне чувене тројке Александра Ђорђевића у Истанбулу 1992, када је Партизан савладао екипу Хувентуда. Затим је с Хувентудом имао шок завршницу (против Олимпијакоса 59:57, 1994) а напето је било и пре две године у Атини, у сусрету с Месининим ЦСКА (93:91). У каријери има две трипле круне (Партизан 1992, Панатинаикос 2007) а Атињанима је донео четири од њихових пет европских круна (прву су освојили с Маљковићем 1996).

– Најважније ми је да је Панатинаикос освојио своју пету титулу, а за лична признања не марим. Драго ми је због играча. У својој првој тренерској сезони, с Партизаном, као млад стручњак водио сам младе играче. Сада у Панатинаикосу имам сјајне играче због којих смо, као што рече Спанулис, на врху Европе. Настављамо с истим жаром. За 10 сезона у Панатинаикосу освојили смо 18 трофеја у 21 финалу. Надамо се бар још једном до краја ове сезоне. Као што каже песма наших навијача: куп, Евролига и првенство…

О томе какав је као тренер, Обрадовић је рекао:

– Моји играчи најбоље знају какав сам тренер и човек. Немам длаке на језику, врло сам конкретан, кажем то што мислим. Почетком сезоне играли смо лоше на гостовањима. Рекао сам им да играмо лоше и показивао им то на снимцима. Играчи најбоље схвате када сами виде како су играли. Од тада смо заиграли како треба. Без добре атмосфере нема великих резултата. Постоје људи који желе да убаце проблем у ваш тим, али то није ништа ново кад је у питању врхунска клупска кошарка у Европи.

О наставку своје каријере каже:

– Више пута сам истакао да сам срећан у Европи и Грчкој. Лепо ми је у Атини и Панатинаикосу. Знам да је НБА такмичење које људи воле да гледају, да су ту сјајни играчи и тренери. Знам и да у Европи има много стручњака који био волели да оду тамо, али ја сам другачији и никада нећу кренути тим путем. Тамо је први део сезоне шоу, а у Европи се све време игра на победу. Свакако, њихови плеј-оф мечеви су врло добри.

А. Милетић