МИЛАН С. ДИМИТРИЈЕВИЋ

Глобално отопљавање ће, свакако, успорити, али не и зауставити почетак новог леденог доба које је најавио Милутин Миланковић. Он је објаснио такве климатске појаве у прошлости спорим изменама у осунчавању Земље због промена нагиба Земљине осе и карактеристика њеног кретања око Сунца.

До захлађења и настанка леденог доба могу да доведу три узрока:

(а) Нагиб Земљине осе се мења за око два и по степена (између 22 и 24,5) с периодом од 41.000 година, услед чега се мења количина сунчеве топлоте која стиже на изабрану тачку на површини.

Замислимо шта би било када такав нагиб не би постојао. У току целе године на целој Земљи би увек било исто годишње доба. На северу би била вечита зима, што би довело до ширења леденог покривача и његовог продирања ка југу. У Европи би завладало стално ледено доба.

Уколико би данашњи нагиб Земљине осе био све већи на крају би, опет, у свакој тачки на Земљи било исто годишње доба. Али када би свака тачка примала исту количину топлоте и на нашој планети било би свугде вечито пролеће.

(б) Тачка у којој се налази Земља на путањи око Сунца, у тренутку када почиње неко годишње доба, помера се и обиђе око Сунца за 22.000 година, што утиче на трајање зиме и лета.

На своме путу око Сунца Земља се понаша као чигра која се споро врти. Изгледа као клатно чија оса описује површину купе, и ова појава се назива прецесија. Месец изазива додатно "тетурање" наше планете (нутација). Како то може да утиче на количину топлоте која нам долази од Сунца?

Ако би неко поставио питање када је наша планета најближа Сунцу, колико би их одговорило да је то зими, 3. јануара? Управо због тога она се брже креће него лети када је најдаља (4. јула), па у Европи најхладније годишње доба траје седам дана и 14 сати краће него најтоплије.

Уколико је она најближа Сунцу усред зиме или лета, разлика у трајању топлије и хладније половине године је највећа.            

(в) Земљина путања око Сунца постаје више или мање елиптична с периодом од сто хиљада година због чега се мења удаљеност од Сунца, што има утицај и на трајање годишњих доба

Мада су промене које сваки од наведених узрока изазива мале, када сва три делују заједно утицај постаје знатан.

Важно је да је наш великан уочио да су за настанак ледених доба значајнија хладна лета него хладне зиме. Наиме, у Сибиру где температура зими иде и до минус 50, а лети до плус 30, нема глечера јер високе летње температуре изазивају топљење снега. А велики део Гренланда, на којем је зими око минус десет, а лети плус осам, налази се под снегом и ледом.

Зато је у својим прорачунима посматрао осунчавање у летњем периоду и добио да се смањење количине сунчеве топлоте, при истовременом максималном деловању сва три астрономска узрока, поклапа с леденим добима у прошлости нашег континента.

Наиме, када се лед нагомила, средња температура, као на планинама, почиње да опада с повећањем дебљине леденог покривача. Када он достигне довољну висину, ледено доба ће трајати све док, опет, удружени астрономски узроци не доведу до промене климе.

Милутин Миланковић је одгонетање тајне ледених доба, разасуто у 28 чланака, представио у свом најзначајнијем делу "Канон осунчавања Земље и његовог утицаја на проблем ледених доба". Резултати овог српског великана недвосмислено показују да глобално загревање може да успори, али не и да заустави крај међуледеног периода у којем се налазимо и наступање новог леденог доба.