Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Царство хероина у Великом Трновцу

Улаз у село Велики Трновац (Фото Прес центар Бујановац)

Главни дистрибутивни центар трговине наркотицима за Балкан је место Велики Трновац, у општини Бујановац, на југу Србије, показују подаци српске полиције. Процене указују да се шверцом дроге бави око 6.000 Албанаца из тог дела Србије.

Прича о Великом Трновцу, као главном пункту за наркотике, поново је актуелизована пре неколико дана када је у акцији полиције заплењено пет килограма хероина, чија вредност износи више од 300.000 евра. Ухапшени су Абдулах Амети (1980) из Прешева и Шабан Хазири (1949) који је управо из Великог Трновца.

Дрога је заплењена на наплатној рампи у Бубањ потоку, где је заустављен аутомобил „ауди А4” врањских регистарских ознака којим је управљао Шабан Хазири. Код сувозача Аметија у пределу струка, у две пластичне кесе облепљене селотејп траком пронађен је хероин укупне тежине 4.880 грама. Праћење активности оних житеља Великог Трновца за које постоје подаци да се баве трговином дроге још једном се показало као ефикасно.

Подаци наше полиције да је Велики Трновац већ годинама највећи дистрибутивни центар дроге на Балкану поклапају се са информацијама које у својим извештајима већ дуго спомиње и Интерпол. Према истим подацима, у Великом Трновцу у сваком тренутку најмање три тоне хероина спремно је за испоруку.

О Трновцу информације имају и у италијанском Центру за борбу против мафије (ДИА). Они су у недавном извештају изнели податак да се скоро 70 одсто дроге намењене западноевропском тржишту шверцује преко Прешева и Великог Трновца.

Према том извештају, кријумчарење је главна делатност за око пет хиљада Албанаца из тог дела Србије, а целокупан шверц дроге контролишу породице Османи, Халифи и Буњаку.

Италијани су у истом извештају написали да иако се зна да је то подручје пуно криминала, нико им не може стати на крај. Европске полиције немају право да делују на подручју Србије, а службе Србије не могу адекватно да интервенишу.

(/slika2)Дакле, све светске полиције то знају, али, чини се, да нико не може да продре у село. Неке процене кажу да те три тоне складиштеног хероина даноноћно чувају страже до зуба наоружаних Албанаца, али поузданих потврда заправо и нема. Један инспектор полиције упућен у ситуацију на југу централне Србије објашњава да су полицијске акције у Великом Трновцу тешко изводљиве јер је цело село укључено у и те како уносан нарко-бизнис. Скоро сви мештани су повезани блиским родбинским везама, па је међу њих немогуће убацити агента или доушника, а сеоске страже су тако добро организоване и постављене да нико непримећен не може да се приближи Трновцу. То управо показује и прошлонедељна заплена хероина који није нађен у Великом Трновцу, већ на наплатној рампи код Београда.

Та заплена представља и пресецање још једног канала кријумчарења хероина који се протезао на „северном правцу” такозваног „балканског пута дроге”.

Велики Трновац има одличан географски положај и налази се у непосредној близини граница с Бугарском, Македонијом, Косовом и Албанијом. Због тога се у њега слива велики део хероина из Пакистана, Авганистана, Ирана и Турске. Ту се складишти и препакује, а затим кријумчари даље. Процене указују да се из Трновца годишње дистрибуира између 50 и 60 тона хероина, а два главна кријумчарска коридора су преко Албаније и Црне Горе ка Италији и преко Србије ка западноевропским земљама.

Свима, који се баве, по разним „основама”, нарко-тржиштем, ситуација постаје јаснија када знају да су Велики Трновац и Бујановац у непосредној близини граничнихпрелазакоји нашу земљу повезују са југом Европе, Азијом и Блиским истоком где се укрштају нарко-магистрале које воде према Великом Трновцу

Коментари94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.