Нема хлеба без мотике

Као велики, декларисани, љубитељ телевизијских програма, синоћ сам имао драматично искуство. Наиме, негде смо супруга и ја затурили даљински управљач нашег телевизора. Потрага за истим је била дуга, детаљна, али је на крају уродила плодом, делић секунде пре него што ме је ухватио напад панике.

Мој пријатељ и ја, коначно заједно на двоседу, кренули смо у "веслање" по каналима. Бла-бла, трућ-трућ…Квиз! Коначно. Подигао сам прст са даљинца и тренутно обуставио све активности. Водитељ у несносном оделу, са науљеном косом попут италијанског ђилкоша из провинције, покушава да оствари неусиљени, опуштени контакт са кандидатом: "Чиме се Ви, Мирославе, бавите"? Екстатично, крајње нетелевизично, упита водитељ, а несрећник, уплашен рефлекторима, камерама, публиком која је ту скупљена "бог те пита како", са "пријавио ме кум", промуца: "Ја сам незапослен". "Сјајно, а шта радите у слободно време"?

Палац је кренуо сам од себе да притиска дугмиће.

Сетио сам се Миће Орловића и Оливера Млакара. Господа, шмекери, елоквентни, шармантни, одмерено духовити, никако фамилијарни са такмичарима. Данашњи њихови сурогати су друкчији.

Цела прича у позадини има чињеницу да се данашњи кандидати за квизове пријављују и учествују на разним телевизијама (тренутно се, према неким тврдњама, емитује 88 на каналима које можемо да пратимо преко кабловског оператера), без икакве припреме и теста елементарног познавања опште културе. Ко ће још тиме да се бакће. Удри и побегни, улична филозофија урбане гериле пренела се и на уреднике данашњих тв програма. На то се надовезује и прича о емитерима који упошљавају водитеље без икакве припреме и теста опште културе. Приметили сте да сам ставио знак једнакости између такмичара и водитеља.

Наравно да не могу, на своју велику радост, да будем потпуно искључив. Чудесна интеракција коју својом појавом у "Слагалици" остварује госпођа Милка Цанић између гледалаца и ње, као и врло узбудљив и драматуршки одличан квиз "Високи напон", на истом каналу, доказују да се уз мало труда може уклопити забава и едукација. А "Слагалица" је, усудио бих се рећи, достигла култ институције зване "цртани филм пре дневника".

Иначе, до пре неколико недеља, нисам знао барем пола одговора на ова питања: Како се зове писац књиге "Зима нашег незадовољства"? Које је име Колумбо дао првој земљи новог света до које је допловио? Који је симбол на индијској застави? Ко је једини непоражени првак света тешке категорије у боксу? Која једина америчка савезна држава нема индијанско име? Судан је по површини прва држава у Африци, која је друга? Како се звала образована куртизана у старој Грчкој? Који политичар је био познат по надимку "Велики кормилар"?

Квиз служи нама који бежимо од кризе средњег доба да кришом допунимо знање без загледања у енциклопедије или премотавања филма у глави, до бескраја. Квиз служи да гледаоцу докаже да "нема хлеба без мотике", да знање треба да се награди. Грађани који хоће да на фору узму новац, без труда и знања, и зарађују га на телевизијама у којима се програм прави без труда и знања. Широке народне масе треба држати под медијском контролом, нудити им хлеба и игара, али ми смо ипак интелигентан народ. Ако некоме није јасно о чему причам, погледајте пиплметре. Они много тога показују.