Десет година за промену навика

Последњих месеци траје интензивна медијска кампања која подстиче грађане да учествују у акцијама штедње енергије и сакупљања секундарних сировина. Усвајањем дуго очекиваног пакета од 16 закона, којим су регулисани најважнији аспекти заштите животне средине, створени су неки од основних услова за успех ових акција. Ипак, не треба заборавити на искуства развијених земаља која показују да је потребно десетак година да се навике грађана промене.

Процењује се да је маса насталог комуналног отпада у Србији 0,8 килограма по становнику на дан, и да је од 60 до 70 одсто становништва обухваћено организованим сакупљањем отпада. Годишња количина опасног отпада процењује се да је од 260.000 до 400.000 тона, а медицинског отпада на 70.000 тона. Општински отпад се одлаже на депоније без третмана, а број санитарних депонија је мали. Доследна примена Закона о управљању отпадом и Закона о амбалажи и амбалажном отпаду ће у релативно кратком времену дати видљиве резултате, а уједно стимулисати привредну делатност управљања отпадом у којој ће учествовати и приватна предузећа. С друге стране, наш неодговоран однос према окружењу, који се најбоље види кроз одбачене полиетиленске кесе и пет-боце, показује да законска регулатива није довољна. Иако несумњиво корак напред, употреба биоразградиве амбалаже неће нас ослободити отпада у непосредном окружењу, ако није праћена променом навика.

Управљање индустријским отпадом, такође, уређује се новим законима, нарочито у области регистровања, праћења и одлагања хемијских производа. У Србији преовлађују застареле хемијске и сродне технологије које морају да се замене савременим, енергетски ефикасним и еколошки прихватљивим. Ова квалитативна промена може се остварити само ако се обезбеде повољни услови финансирања таквих подухвата уз недвосмислену подршку државе.

За примену нових прописа потребни су стручни кадрови којих у Србији нема довољно. Број стручњака из области техничких и природних наука који треба да омогуће одрживи развој Србије и даље ће опадати ако држава не почне озбиљно да подржава школовање ових кадрова, уз истовремено промовисање друштвеног значаја ових занимања.

Једини начин да очистимо Србију јесте да се отворено суочимо са сопственим лошим навикама и незнањем. Промене најлакше прихватају млади и најбоље резултате могу да дају акције образовања ученика у основној и средњој школи, као и савремени студијски програми из области техничких и природних наука на нашим универзитетима. Један успешан пример је програм радионица са вршњачком едукацијом „Није отпад свака амбалажа, научи шта је рециклажа”, у организацији Српског хемијског друштва и Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.

Председница Српског хемијског друштва и декан Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду