Дигитална Вавилонска кула

Интернет је покорио свет без иједне одапете стреле или испаљеног метка, што се ниједном великом освајачу у историји није посрећило – ни Александру Македонском, ни Џингису кану, ни Наполеону Бонапарти, ни Адолфу Хитлеру.

Рачунарска „мрежа над мрежама” је, четири деценије доцније, премрежила целу планету као пауци небеса у стиховима Петра Петровића Његоша, уплевши својим нитима – према подацима с краја 2008. године – сто педесет милиона рачунара и милијарду и петсто седамдесет четири милиона људи. (У Србији више од милион и шестсто хиљада корисника.) Цео свет постао је Интернет, ко није умрежен као да не постоји. Оријашка хоботница испружила је пипке до најнеприступачнијих забити, чак и тамо где путеви нису прокопани, нарастајући и у збиру корисника и у броју услуга у замршени колоплет којем злослутници већ проричу „судњи дан”. Загушиће се, отприлике, 2012. године када би требало да се обистине још нека мрачна предсказања.

Најпоузданијом годином рођења сматра се 1969. јер је тада Министарство одбране САД успоставило командну мрежу за случај нуклеарног напада (Арпанет), иако је замисао предочена у научном спису седам година раније. У међувремену је ударен темељ свемирској „дигиталној аутостради” која ће испрва бежичном везом спајати Земљу с најближим планетама, а касније ће се протегнути изван Сунчеве породице. У успостављање „галактичког Интернета” укључени су поједини стручњаци који су пре 40 лета исплели Арпанет, а најпознатији је, свакако, Винтон Серф. Коме ће Земљани одаслати прве поруке?

Први и „други живот”

А на плаво-зеленој планети корисници се свакодневно рву с вишком података и мањком складишта, суочавајући се с „дигиталним цунамијем” који ће имати размере вештачки изазваног библијског потопа. Пре три године фотографије, видео-записи, електронска преписка, кратке поруке, телефонски позиви, интернетске странице и остала дигитална размена три милиона пута премашивала је све чињенице икада одштампане у свакојаким списима. Само необуздано разгранавање Јутјуба у 2006. надмашило је свеколику преписку на Интернету у 2000. години! Већ следеће 70 одсто свих садржаја нагомилаће појединци: уколико би свако пожелео да сачува шта је снимио, не би било довољно меморије.

Волшебном чаролијом Интернет је човечанство вратио у Вавилонску кулу у којој су, према заветном предању, сви говорили једним језиком; данас је то енглески. Пожелите ли да учите високе школе, разгледате музеје и галерије, путујете у далеке крајеве, довољно је да се препустите интернетском крстарењу. Ни најскривенији кутак на планети више није недоступан, ни најмудрије учење није недостижно.

Али у том нестварном свету, на који се мање-више навикавамо, вребају разноразне неприлике: крађа личних података, отимање новца с банковног рачуна, узнемиравање непожељним порукама (спам), угрожавање злонамерним насртајима (вируси), приказивање злостављања деце (и одраслих) и ко зна шта још. Признаћете да нисмо ни осетили када смо закорачили у „други живот” (second life), вештачку уобразиљу, с којом се овај опипљиви и телесни све чешће и све више преплиће.

Лаза, Радоје и Никола

Невидљива црта и раздваја и спаја та два света – стварни и привидни: очас сте у једном или другом. Хоћемо ли знати у којем смо и када (или смо у оба истовремено)?

Испуњење вајкадашњег сна да се доживи бесмртност свакоме је надохват: склепате свог двојника (аватар) и пустите га у пределе сенки и опсена коју упућени увелико зову – виртуелна стварност. Претрајаћете колико и ваша слика и прилика, уколико је неки злонамерник у међувремену не избрише. Ако сте још на овоме свету, начинићете новог себе и поново одаслати да вас одмењује у земљи непостојеће-постојећој. Све док вас научници чаробним штапићем не учине бесмртним, с чиме су се поодавно ухватили у коштац.

Зар је могуће да Срби нису у свему томе имали удела?

Наравно, није. Родоначелник привидне (виртуелне) стварности је, према тумачењу проф. др Божидара Раденковића с Факултета организационих наука у Београду, нико други до песник и философ Лаза Костић. Творац незаборавних рима „Међу јавом и међ’ сном” најснажније је дочарао свет привида. Да, а ко је верније предочио будуће усађивање чипова људима од Радоја Домановића у сатири „Данга”?

Силно сте се преварили помисливши да није умешан и Никола Тесла: још 1904. у једном чланку („Бежични пренос електричне енергије”) он је наговестио Интернет (и интернетске услуге).

Пронађите, прочитајте и уверите се!

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------------------------

Тим Бернерс Ли, отац Интернета

Развој глобалне комуникационе мреже (World-Wide-Web) почео је када је Тим Бернерс Ли, физичар и програмер из Лондона, комбиновањем различитих техника усавршио систем који омогућава повезивање, прегледање и сортирање свих могућих информација преко рачунара повезаних телефонском мрежом.

(/slika2)Он је најпре смислио начин како да повеже различите документе и тако је настао Протокол за пренос хипертекста (http), а почев од 1989. године Ли је развио све што је потребно за израду и отварање интернет страница. Програмирао је први веб сервер на коме је било могуће снимити податке, пронашао први претраживач и открио могућност повезивања докумената линком.

Због свега тога, он се данас назива оцем Интернета.

Бернерс Ли, рођен у Лондону 1955. године, од 1980. године је радио као истраживач у Европској лабораторији за физику честица (ЦЕРН) у Швајцарској. Руководиоцима лабораторије је у два наврата предлагао идеју о вебу, али је оба пута одбијен. Тек у трећем покушају, када је ЦЕРН-ов телефонски именик нарастао на 10.000 адреса, а Бернерс Ли га је приказао својим надређенима у хипертекстуалном облику, дозвољено му је да настави рад. Током 1993. године, Интернет је пуштен на бесплатно коришћење, што је био и кључ успеха.

Тим Бернерс Ли је касније основао конзорцијум World-Wide-Web (W3C) чији је данас директор, а поред бројних награда за свој рад крајем 2003. године добио је и титулу сера.

Човек кога је магазин „Тајмс” уврстио међу „100 највећих умова 20. века” данас с породицом живи у САД, у Бостону.

М. А.

-----------------------------------------------------------

Укратко

• Орвел је измислио Интернет, други су га само технички усавршили.

• Успешни претражују по Гуглу, а неуспешни по контејнеру.

• Парови се забављају преко Фејзбука. То је најбоља контрацепција.

• Бескућник је на Интернету видео своју кућу и узвикнуо :Yahoo!

• Умрежили смо се. Сад се копрцамо као рибе.

Д. Минић Карло