Искреност и прагматичност

Посети потпредседника САД Џозефа Бајдена не треба прилазити полазећи од његових познатих ставова о Србима и Србији док је био сенатор него од чињенице да сада заступа политику коју у основи одређује председник Обама. Као што је познато, њен оквир чини жеља за дијалогом, сарадњом и партнерством широм света. Верујем да ће наш председник искористити ову прилику да позове председника Обаму да и сам што пре посети нашу земљу.

Наша политика према САД, по мом мишљењу, треба и надаље да настоји да постигне што већу синергију искрености и прагматичности.

Искреност је неопходна и зато да бисмо избегли евентуални неспоразум који би настао ако би америчка страна очекивала да ћемо променити нашу политику: одбијања отцепљења Косова и Метохије, изградње специјалних паралелних односа са Републиком Српском у оквиру територијалне целовитости БиХ, такође, утемељене дејтонско-париским споразумом; и настојања да имамо подједнако добре односе и са САД и Русијом а прагматичност треба да нам омогући да се у односима са САД што је више могуће сконцентришемо на међусобне интересе и питања о којима имамо исте или барем сличне ставове.

Кад је реч о Косову и Метохији, од Америке бисмо с правом првенствено могли да очекујемо да помогне да се коначно утврди истина о несталим особама, као и одговорност за злочине према њима, дабоме укључујући и вађење њихових органа, затим помоћ расељеним и избеглицама, повратак или барем компензацију за нашу узурпирану државну и личну имовину, гарантовање безбедности неалбанског становништва, наших манастира и других културних институција и добара…

Нико ме не може убедити да САД не могу ако желе да искористе свој огроман утицај да Србија што пре буде примљена у Европску унију.

Нема оправдања ни за то што не постоји директна авионска веза наше земље са САД, ако ни због чега другог а оно због наших бројних сународника који тамо стално живе или привремено бораве.

САД су некада у односима са нама у пуној мери користиле своју „меку моћ” (привредни, научни и културни утицај и размену). Никад ми неће бити јасно зашто су, на пример, практично затвориле своју читаоницу у центру Београда, док су друге амбасаде унапредиле своје. Питам се и зашто су стипендије за школовање и научно усавршавање за наше грађане, подршку научним, образовним и уметничким пројектима и превођењу и издавању књига САД свеле на минимум док су некада и у том погледу биле врло издашне.

Добро би било да и америчке власти и приватне фондације и финансијски подрже оснивање катедре за српски језик и књижевност на чувеном Колумбија универзитету у Њујорку. У току су вишегодишњи напори „Његош фондације” при том универзитету да сакупи неопходан новац за то, при чему ваља истаћи да се председник Тадић ставио на чело тих настојања.

Председник Форума за националну стратегију