Сви освајачи медаља

Европска првенства у ватерполу се играју од 1926. године. Југославија је тек 1981. била домаћин. Прва медаља у историји нашег ватерпола је бронза са шампионата Старог континента 1950.

Божо Гркинић је играо на европским првенствима у два потпуно различита спорта. Био је репрезентативац у ватерполу и кошарци. За ватерполо репрезентацију је играо 1947. од 10. до 14. септембра, а исте године пре тога за кошаркашку селекцију од 27. априла до 3. маја на Европском првенству у Прагу. У ватерполо репрезентацији био је и 1950.

Још познатији случај је Италијан Чезаре Рубини. Једини је кога су Американци ставили у Кућу славних у два спорта – ватерполу и кошарци. Био је италијански репрезентативац после Другог светског рата.

Ватерполо репрезентација Југославије је 1991. освојила две титуле. У јануару је у Перту (Аустралија) постала светски првак, а у августу у Атини европски шампион, и то први пут. У Грчкој је освојила прво место упркос томе што су десетак дана пре шампионата играчи из хрватских клубова, а то је било пола репрезентације која је постала светски првак, одбили да играју за Југославију. 

1926. Будимпешта (Мађарска)

1. Мађарска: Барда, Венк, Вертеши, А. Кешери, Ф. Кешери, Фазекаш, Хомонаи.
2. Шведска
3. Немачка

1927. Болоња (Италија)

1. Мађарска: Барда, Венк, Вертеши, А. Кешери, Ф. Кешери, Фазекаш, Хомонаи, Целе.
2. Француска
3. Белгија

1931. Париз (Француска)
1. Мађарска: Барда, Божи, Броди, Вертеши, Ивади, А. Кешери, Ф. Кешери, Немет, Халаши, Хомонаи, Шаркањ.
2. Немачка
3. Аустрија

1934. Магдебург (Немачка)

1. Мађарска:  Божи, Бранди, Броди, Вертеши, Ивади, А. Кешери, Кутаси, Немет, Халаши, Хомонаи, Шаркањ.
2. Немачка
3. Белгија

1938. Лондон (Велика Британија)

1. Мађарска: Божи, Бранди, Канаши, Кирлеги, И. Мезеи, Ф. Мезеи, Молнар, Немет, Толнаи, Халаши.
2. Немачка
3. Холандија

1947. Монте Карло (Монако)

1. Италија: Арена, Булгарели, Буонокоре, Гаорзи, Гира, Мајони, Оњо, Ђ. Пандолфини, Т. Пандолфини, Сињори, Сорако.
2. Шведска
3. Белгија

1950. Беч (Аустрија)

1. Холандија: Бајлсма, Брасем, Ван Гелдер, Ван Фегелен, Кетелар, Коревар, Смол.
2. Шведска
3. Југославија

1954. Торино (Италија)

1. Мађарска: Болвари, Борош, Визвари, Ђармати, Јенеи, Карпати, Марковић, Мартин, Сабо, Сивош, Хевеши.
2. Југославија
3. Италија

1958. Будимпешта (Мађарска)

1. Мађарска: Борош, Ваци, Деметер, Јенеи, Кањижа, Карпати, Катона, Мајер, Марковић, Молнар, Пинтер, Хевеши, Чилаг.
2. СССР
3. Југославија

1962. Лајпциг (Источна Немачка)

1. Мађарска: Амбруш, Боднар, Борош, Деметер, Ђармати, Кањижа, Карпати, Конрад, Мајер, Марковић, Почик, Фелкаи.
2-3. Југославија
2-3. СССР

1966. Утрехт (Холандија)

1. СССР: Грабовски, Гришин, Гуљајев, Долгушин, Жмудски, Кузњецов, Осипов, Попов, Пушкарјов, Семзов, Семјонов.
2. Источна Немачка
3. Југославија

1970. Барселона (Шпанија)

1. СССР: Акимов, Баркалов, Бовин, Гуљајев, Долгушин, Древаљ, Жмудски, Осипов, Пушкарјов, Семјонов, Сок, Шидловски.
2. Мађарска
3. Југославија

1974. Беч (Аустрија)

1. Мађарска: Боднар, Гергењи, Кашаш, Конрад, Молнар, Сивош, Фараго, Хоркаи, Чапо, Червењак, Шароши.
2. СССР
3. Југославија

1977. Јенчепинг (Шведска)

1. Мађарска: Визнер, Волф, Герендаш, Кенеш, Магаш, Молнар, Сивош, Судар, Фараго, Хоркаи, Чапо, Шомоши, Штајнмец.
2. Југославија
3. Италија

1981. Сплит (Југославија)

1. Западна Немачка: Вајер, Вендел, Килијан, Леб, В. Опшерникат, Р. Опшерникат, Оселман, Ото, Реле, Фројнд, Штам, Штифел, Шредер.
2. СССР
3. Мађарска

1983. Рим (Италија)

1. СССР: Георгадзе, Гришин, Иванов, Кабанов, Котенко, Мендигалијев, Мшвенијерадзе, Наумов, Прокопчук, Седов, Смирнов, Шагајев, Шаранов.
2. Мађарска
3. Шпанија

1985. Софија (Бугарска)

1. СССР: Берендјуга, Георгадзе, Гришин, Иванов, Котенко, Маркоч, Мендигалијев, Мшвенијерадзе, Наумов, Прокопчук, Смирнов, Шагајев, Шаронов.
2. Југославија
3. Западна Немачка

1987. Стразбур (Француска)

1. СССР: Д. Апанасенко, Берендјуга, Волков,Колотов, Котенко, Максимов, Маркоч, Мшвенијерадзе, Наумов, Огородњиков, Рождественски, Шаронов, Шведов.
2. Југославија
3. Италија

1989. Бон (Западна Немачка)

1. Западна Немачка: Боргман, Дресел, Ерл, Куш, Оселман, Ото, Рајман, Реле, Тајсман, Томанек, Хубер, Шице, Штам, Штерцик.
2. Југославија
3. Италија

1991. Атина (Грчка)

1. Југославија: Ж. Вичевић, М. Вичевић, Гочанин, Зимоњић, Јеленић, Милановић, Падован, Поповић, Рађеновић, Рибић, Суботић, Тадић, Ћирковић, Ускоковић, Шоштар.
2. Шпанија
3. СССР

1993. Шефилд (Велика Британија)

1. Италија: Авераимо, Атолико, Бово, Гандолфи, Д`Алтруи, А. Кампања, Калдарела, Р. Калкатера, Петронели, Помилио, Ђ. Порцио, Ф. Порцио, Силипо, Ферети, Фјорило.
2. Мађарска
3. Шпанија

1995. Беч (Аустрија)

1. Италија: Анђелини, Атолико, Бенчивенга, Бово, Гибелини, Ђерини, Ђустолизи, А. Калкатера, Р. Калкатера, Петронели, Помилио, Постиљоне, Силипо, Сотани, Темелини.
2. Мађарска
3. Немачка

1997. Севиља (Шпанија)

1. Мађарска: Бенедек, Ж. Варга, Вари, Винце, Кашаш, Г. Киш, Ковач, Кос, Мерц, Молнар, Немет, Секељ, Тот, Фодор, Штајнмец.
2. Југославија
3. Русија

1999. Фиренца (Италија)

1. Мађарска: Бирош,  Варга, Вари, Винце, Кашаш, Г. Киш, Ч. Киш, Ковач, Кос, Мерц, Молнар, Секељ, Тот, Фодор, Штајнмец.
2. Хрватска
3. Италија

2001. Будимпешта (Мађарска)

1. Југославија: Вујасиновић, Вуканић, Зимоњић, Икодиновић, Јеленић, Куљача, Н. Јановић, Пековић, Савић, Трбојевић, Ћирић, Ускоковић, Шапић, Шефик, Шоштар
2. Италија
3. Мађарска

2003. Крањ (Словенија)

1. СЦГ: Вујасиновић, Гојковић, Гоцић, Злоковић, Икодиновић, Јеленић, Јокић, Куљача, Никић, Савић, Ћирић, Удовичић, Филиповић, Шапић, Шефик.
2. Хрватска
3. Мађарска