Престаните да бројите калорије

Ако хоћете да будете лепе и сексепилне, а да истовремено одишете свежином и једрошћу, најновија истраживања Мајкла Ројзена и Мехмета Оза, двојице америчких лекара, објављена у књизи „Дијета и здрава исхрана”, препоручују да заборавите на вагу за мерење а да из ормана извадите метар.Да, добро сте прочитали. Престаните да бројите калорије, не трчкајте сваки час на вагу већ повремено измерите обим струка. Према њиховим сазнањима, најидеалнији обим струка за жене је 82,5 центиметара, док се обим од 85 центиметара сматра критичним по здравље. На императив идеалних пропорција (90-60-90) оглушите се јер он ипак припада манекенкама.

Такође, ако вам се чини да већ све знате о држању дијета, којих има, чини вам се, више него сајтова на интернету, важно је да их све одбаците, јер ваш коначан избор треба да буде здрав стил живота, категорични су Ројзен и Оз.

Без гриже савести ако грицнете превише

„За разлику од класичних дијета које функционишу на принципу забрана, и које нас стално присиљавају да „меримо” сваку калорију коју уносимо у организам, аутори ове књиге уче нас да би требало да будемо опуштени и не претерано строги према себи уколико „згрешимо” због неке недозвољене грицкалице. То значи да се „окренемо” себи, да се не меримо увек са заносним манекенкама, јер је чињеница да смо сви другачије грађени, имамо различити генетски код и брзину метаболизма. Наравно, то не треба погрешно схватити, па кренути на џиновске порције хране. Напротив, саветује се „мали” тањир и „спор” залогај. Уместо меса увек су добродошле салате, а уместо слаткиша сезонско воће”, истиче Гордана Фикет-Ђурковић, која је ову књигу превела на српски језик, а објавила „Чаробна књига”.

Како се може прочитати, у зависности од врсте хране коју уносимо зависи и како ће наш организам функционисати. Важно је да предупредимо неприметно повећавање конфекцијског броја и полако тоњење у гојазност. Да бисмо то постигли, према саветима аутора књиге, важно је да једемо спорије, јер сигнал ситости из стомака до мозга стиже за двадесет минута. Дакле, што брже једемо, повећавамо могућност да више поједемо и угојимо се, тврде писци. Због тога је „златно правило” мршављења спорији залогај и мања порција. Такође, није згорег да у ресторану уместо меса поручимо салату са додацима меса или рибе, а уместо слаткиша дамо предност воћу.

Шта су „паметне дијете”

За разлику од класичних дијета чији мото гласи „једи мање”, у здравом стилу живљења, па и исхране, обраћа се пажња на целокупан организам, чак и на емоције.

„Многи од нас једу и због емотивних проблема, неиспуњених жеља, беса, нервозе и стреса. У таквим стањима сви чешће посежу за храном. Аутори књиге не тврде да класичне дијете нису ефикасне, већ да код њих постоји реална опасност да повратимо килажу. Чин гладовања је углавном изнуђен, односно ми својим умом нисмо променили начин на који посматрамо и размишљамо о здравој храни, већ то чинимо само за тих неколико дана или недеља, колико држимо дијету. Са друге стране, када одлучимо да живимо здравије, улазимо у свет „паметних дијета”, уз чију помоћ, а са мање труда, сигурно мршавимо”, поручује наша саговорница.

Дакле, као што саветују доктори Ројзен и Оз, живите без забрана и ограничења, али са јасним осећајем за меру.