Нераскидиво пријатељство Рихтерових и Занковића

Сутоморе – У синагоги Сукат Шалом у Београду, претпоследњег дана октобра, амбасада Израела у Србији доделила је пет медаља "Праведник" – признања нејеврејима који су спасавали Јевреје излажући се животној опасности. Одликовања, која Израел додељује од 1953. године, уручена су Душану Јовановићу из Новог Сада, потомцима Андрије Латала, који је спасао Јевреје од усташа у Сарајеву, Клари Баић, заштитници јеврејских пријатеља и комшија од немачких и мађарских нациста у Суботици, Слободану и Миленији Кнежевић, који су у свом селу Латковцу крили и спасли др Јулију Еренфелд и њеног тек рођеног сина Илана, и Петру Занковићу из Сутомора.

Трагом ове информације, отишли смо у кућу старе знамените породице Занковић, на самој обали мора у Сутомору. Дочекала нас је госпођа Росица, супруга покојног Петра, родом од Клисића из Црмнице.

– Мој свекар Иван Занковић пред крај Првог светског рата упознао је аустроугарског резервног официра Милана Рихтера. У Краљевини Југославији наставили су да одржавају породичне и пријатељске односе. Милан Рихтер је био индустријалац, Јевреј, директор фабрике шибица у Загребу, где је живео до преласка у Београд. Моји девери Франо и Мило радили су у његовој фабрици за производњу шибица у Осијеку, а трећег сина свог пријатеља Ивана Занковића – Петра, мог будућег супруга, Милан је, као надареног младића, требало да пошаље у иностранство на школовање. После уласка Немаца у Југославију 1941. године, Милан Рихтер и његов син Маријан успели су некако да се пробију до Сутомора, где су, у кући Ивана Занковића, сачекали остатак породице – супругу Аделу, кћерку Станку и млађег сина Ивана – прича Росица Занковић.

Рихтерови су код Занковића остали до лета, када су, да њихови домаћини не би имали непријатности, отпутовали у Петровац и тамо боравили извесно време у једном хотелу. Убрзо су их, међутим, Италијани ухапсили и довели у Бар, а Милана Рихтера у албански логор Клос.

– Мој свекар је познавао барског надбискупа Николу Добречића и замолио га је да интервенише код италијанских власти да се Рихтерови ослободе и већ у децембру 1941. године цела породица Рихтер се поново нашла код Занковића. После пада Италије, свекар је опет замолио барског надбискупа да помогне да се Рихтерови склоне, јер је знао да Немци имају другачији третман према Јеврејима од Италијана. Захваљујући тој његовој интервенцији, породица Рихтер је пребачена до удаљеног села Ливари подно Румије у барској општини. Пред одлазак у Ливаре Милан Рихтер је оставио у нашој кући комплетну личну и пословну документацију.

Рихтерови су се скривали у Ливарима до 13. марта 1944. Тог дана су, после дојаве, ухапшени и они у Ливарима и Занковићи у Сутомору.

Све куће Занковића, као помагача Јевреја, заплењене су и на њима је на немачком језику написано да су конфисковане од Вермахта.

Занковићи су убрзо пуштени на слободу, а Рихтерови, о којима до 1946. ништа нису знали, знатно касније.

Иван је често позиван на саслушање у управу немачке полиције због помагања породици Рихтер, а Петар је, да би то избегао, отишао у партизане. Важни папири и рачуни богате породице Рихтер били су сакривени у канти од сира испод пода у старој кући Занковића. Немци су знали да документација постоји и свакодневно су долазили код Занковића, али нису успели да је пронађу, нити да изнуде признање од Ивана.

У лето 1946. Миланова супруга Адела Рихтер дошла је код својих добротвора Занковића и однела део документације. Саопштила је Занковићима и да је Милан преминуо у Будимпешти.

Петар Занковић није доживео да, у име оца Ивана, добије медаљу "Праведник". Умро је 2002. године.

На свечаности у синагоги били су његова супруга Росица и синови Иван и Марко.

Умрла је и Адела Рихтер. Њена и Миланова деца Маријан, Станка и Иван живе са породицама у Бразилу.

Сваке друге године Станка Рихтер, удата Златковић, долази у Сутоморе. Пријатељство Рихтерових и Занковића, исковано у тешком времену, траје...