Париз ме не оставља равнодушном

Природно је да Јелена Јанковић као тенисерка из најужег светског врха претендује на елегантни трофеј за победницу „Ролан Гароса”, али њу не убрајају међу главне фаворите. Тениска јавност осећа да није склопљен мозаик за тријумфални поход.

Да је оног њеног атомског тениса, бољег него икад, када се поткрај прошле сезоне у великом стилу вратила на прво место светске листе, надмоћно побеђујући три недеље узастопно, недоумица не би било – у Париз би дошла као највећи фаворит за титулу. Овако, због њене варљиве игре поставља се иста загонетка – колики је заиста домет Јанковићеве на париском турниру за „грен-слем”.

Каква су Вам очекивања на „Ролан Гаросу”?

– Спремнасам. Ићићукоракпокорак, безоптерећењадаморамдатријумфујем. Сигурна сам да ћу дати све од себе.

Када од Вас можемо да очекујемо игру као када сте, играјући најбоље у каријери, убедљиво освојили три титуле узастопно?

– Ускоро. Тренирам вредно. Покушавам да поправимнеке сегменете у игри и да се потпуно вратим у добру форму. Жеља ми је не да играм као прошле године када сам имала сјајну серију победа и завршила годину на првом месту, већ да будем још боља. Верујем у себе, а најважније је да ме послужи здравље.

После победе у Марбељи, на првом турниру на шљаци ове године, изразили сте велико задовољство и охрабрење. Који су узроци пораза на три последња турнира на шљаци, на мечевима на којима сте били фаворити, и да ли сматрате да сте отклонили недостатке?

Разболела сам се у Љеиди, када сам, непосредно после турнира у Марбељи, играла за репрезентацију против Шпаније у Купу федерације. Тешко сам дисала. Играла сам болесна, малаксала, под температуром, али сам желела да помогнем тиму да се пласира у Светску групу, где ћемо догодине бити међу осам најбољих репрезентација. Одмах последва меча у Љеиди, отпутовала сам у Штутгарт и наставила да играм, без одмора. Прехлада се одужила, а баш због тог отежаног дисања брже сам се замарала. Све се то одразило на моју игру и кондицију па нисам пружила максимум. Поучена тим искуством схватила сам како треба да играм. Покушала сам то да поправим у последње време па се надам да ћу на Ролан Гаросу пружити игру која ће ми доносити победе.

Прошлу сезону сте завршили на првом месту, али сте га препустили другим тенисеркама релативно брзо?

– Главни разлог је промена бодовања. Да је остало по старом, чак да сам изгубила и у првом колу на Међународном првенству Аустралије у Мелбурну, остала бих прва,јер сам са 1.500 поена више од Серене Вилијамс била недостижна за њу. Али, то је све измењено. Испала сам у осмини финала, она је тријумфовала и престигла ме већ после првог грен-слема у години. Необазирем се на то. Није ми битан пласман већ како играм. Ако играм добро, побеђиваћу, а то је пут за повратак на прво место.Уочи сезоне сте изјавили да сте спремнији него икада, а недуго затим да су се кондиционе припреме лоше одразиле на Вашу игру?

(/slika2)– Мислила сам да сам спремнија него икада јер сам била физички јача него икад. С додавањем мишићне масе, међутим, дошли су и килограми који су ме успорили, а на ту тежину нисам навикла. Као да сам осећала да то није моје тело. То се лоше одразило на моју игру и зато нисам почела сезону како сам желела. Сада се све то мења. Требало ми је неколико месеци да вратим своју препознатљиву игру која је била нарушена због свих тих физичких промена, последица кондиционих припрема.

Да ли сарадња с новим кондиционим тренером даје резултате?

– Покушавам да будем онаква каква сам била без специфичног кондиционог тренинга, јер сам и без посебних кондиционих припрема била једна од најбржих тенисерки. Можда је то и генетски. Док ме је бивши тренер успорио, нови покушава да ме врати на старо стање, а то се мање-више постиже радом на кондицији на самом терену.

Да ли заиста размишљате о прекиду сарадње с главним тренером Рикардом Санчезом?

– Још не знам одговор на то питање. Видећемо... У сваком случају, желим тренера који ће ми помоћи да достигнем врхунац у игри и почнем да освајам грен-слемове.

Кажете да у Вашој игри има још много места за напредовање. На шта, превасходно, мислите?

– Радим на побољшању сервиса, прилаза на мрежу, на томе да својим добрим ударцима са основне линије брже завршавам поене, а тако ћу и мање да се замарам. Циљ ми је да наметнем игру и да диктирам ритам од самог почетка меча, без осцилација.

Какве планове с Вама има агенција ИМГ и зашто сте се определили да носите опрему кинеског произвођача АНТА?

– ИМГ је једна од највећих менаџерских агенција на свету. Самим тим што ме је изабрала да будем у њој, од мене се много очекује. Они сматрају да сам спортисткиња невероватног талента и неограниченог потенцијала, да су ми резултати, отвореност, срдачност и осмех донели огромну популарност и да ћемо заједничким снагама поставити нове стандарде у маркетингу. На томе се ради и резултати се тек очекују. За АНТУ сам се определила зато што је то нови бренд у тенису. АНТА је један од највећих произвођача спортске обуће на свету, али је први пут у тенису. То је за мене велики изазов, поготово што су ме изабрали да будем њихов међународни амабасадор за тенис.

Ко су по Вама тенисерке које ће се у наредних пет година борити за светски врх и зашто?

Тешко питање и тешко је одговорити на њега. Време ће показати…

Које су Ваше животне амбиције поред тениса?

– Све што радим, радим с великом жељом и професионализмом. Ја и студирам тако да ми неће бити тешко да изаберем посао којим ћу се бавити по завршетку каријере.

Ваше омиљене личности у свету тениса?

– Има много личности које су ми драге, али издвајам Монику Селеш. Њу слава нимало није променила. Остала је чврсто на земљи. Пријатна је. Зрачи топлином. Има све особине врхунског спортисте.

Како доживљавате Париз и по чему је он другачији од осталих у којима сте били?

– Париз је један од најлепших градова света, град вечне љубави и романтике, екстравагнатне моде и вредних културно-историјских споменика... Није лако описати Париз у неколико реченица. Поред мог Београда, који ми је у срцу, Париз је за мене град снова. Некако ме увек подсети на Ван Гога, Пикаса, Далија, а посебно на Коко Шанел, с обзиром да волим моду. Париз ме не оставља равнодушном.

Чему се највише радујете при сваком повратку у Београд?

– После дугих путовања, којима је изложен сваки тенисер, родни град увек доживљавам другачије и с великим усхићењем. Волим београдске улице, волим људе који проживљавају све моје мечеве, али, наравно, сусрети с породицом и драгим пријатељима увек ме испуне необичном радошћу. Све то заједно је оно што ми недостаје док нисам у Београду.

Горан Анђелић