„Њујорк тајмс” пропустио шансу века

ЊУЈОРК / ЛОНДОН - Скоро 37 година откако су се раксринкавањем серије политичких скандала за време мандата америчког преседника Ричарда Никсона у такозваној афери Вотергејт прославила два млада новинара листа „Вашингтон пост”, „Њујорк тајмс” открива да је био на трагу читаве приче пре колега из „Поста”, али да је од ње одустао из не баш сасвим јасних разлога.

„Њујорк тајмс” пише да су његова два бивша новинара одлучила да открију јавности да су они први сазнали за скандале у државном врху у то време, али да су пропустили велику шансу да се прославе.

Некадашњи репортер овог листа Роберт Смит је коначно признао да је два месеца после упада у хотел Вотергејт, у којем се налазило седиште Демократске странке у Вашингтону, и покушаја постављања прислушних уређаја, у августу 1972. од тадашњег директора ФБИ-ја Патрика Греја сазнао кључне детаље у вези са скандалом, укључујући умешаност бившег државног тужиоца и саме Беле куће.

Смит је потом те информације доставио „Тајмсовом” уреднику Роберту Фелпсу, који је све снимио и забележио.

Међутим, убрзо потом, млади Смит је морао да напусти посао у листу и да се посвети студијама права, док је „Њујорк тајмс” у то време био заокупљен конвенцијом Републиканске странке, а сам Фелпс отишао на једномесечни одмор на Аљаску да би средином седамдесетих прешао да ради за „Бостон глоуб”.

Међутим, на кључно питање о томе шта се догодило са Фелпсовим белешкама, да ли је неко из листа наставио истраживање тог случаја или су ексклузивне информације једноставно заборављене, за сада нема одговора, пише „Њујорк тајмс”, будући да се сам Фелпс, сада 89.годишњак, више не сећа шта се заправо догодило са тим материјалом.

Фелпс је, иначе, ову епизоду описао у својим мемоарима „Бог и уредник: моја потрага за значењем у 'Њујорк тајмсу'“, који су објављени прошлог месеца, те је због тога и сам Смит одлучио да изађе пред јавност са својом причом.

Уколико су наводи два некадашња новинара „Њујорк тајмса” тачна, овај угледни лист је пропустио шансу да први објави „највећу причу века”.

Поред тога, то би значило да су тадашњи и први и други човек ФБИ-ја били тајни извори информација за новинаре, будући да је новинаре „Поста” о скандалу на високом нивоу обавештавао и ондашњи заменик директора ФБИ-ја, Марк Фелт, чувено „Дубоко грло” који је, пак, своју двоструку улогу у афери открио тек 2005. године, подсећа „Њујорк тајмс”.

Истом темом бави се и „Гардијан”, истичући да откривање пропуста „Њујорк тајмса” да пренесе „једну од највећих прича истраживачког новинарства” свакако никада неће Смиту и Фелпсу обезбедити славу какву су стекли „Постови” новинари Боб Вудворд и Карл Бернстин, који су заслужни за коначно раскринкавање афере, али им се бар мора одати признање за новинарску искреност.