Градић богате прошлости

У долини западне Мораве, на 30 километара од Крушевца смештен је Трстеник – градић занимљивe архитектурe и тајновитe прошлости. Људе из овог краја зову чарапанима, а они који се диче овим именом кажу да их тако зову, јер су у време хајдука и ускока, житељи скидали опанке, како би се у чарапама шуњали и лакше нападали непријатеља. Друга легенда говори нешто сасвим друго – становништво је пред Турцима бежало у вуненим чарапама, због чега добише овај надимак, који се задржао и до данашњих дана.

Давне 1784. године Трстеник је био отомански град – према попису једног аустријског официра у варошици се налазило 47 турских кућа, џамија и два хана. У пролеће 1815. године, чаршија је коначно ослобођена од Турака после чега следи изградња у којој учествују трстенички трговци и занатлије. Између два светска рата у граду су постојала два хотела, банке, тридесетак занатских радњи и исто толико кафана.

Кућа Петра Катића, угледног трговца и политичара представља најстарију очувану зграду у Трстенику и околини. Саграђена у другој половини 19. века, због аутентичне архитектуре, ова грађевина, спада у најлепше куће моравске Србије и налази се под заштитом државе од 1947. Широки балкон и дрвена оплата сведоче о отоманском утицају. Некада је служила као галерија, а њено двориште сликари су користили као атеље под ведрим небом. У унутрашњости овог здања налази се ресторан где се у врло пријатној атмосфери може уживати у специјалитетима националне кухиње.

Манастир Љубостиња, удаљен 4 км од Трстеника, задужбина је кнегиње Милице, једне од најупечатљивијих жена у српској историји. По предању, на овом месту Милица је први пут срела кнеза Лазара, па је за успомену на тај догађај, одлучила да баш овде подигне манастир. Милици се у манастиру придржила и Јефимија, прва српска песникиња, која је после смрти мужа, деспота Угљеше, живот и рад посветила манастиру. Чувена је њена Похвала кнезу Лазару, свилом извезена на покрову кнеза Лазара. Сваке године у јуну овде се, у част Јефимије, одржава традиционална манифестација – „Јефимијини дани”.

Ако сте у Трстенику, обавезно посетите и манастир Каленић. Вредност овог здања је у архитектури и сликарству.

Са обе стране Западне Мораве налазе се насеља, а најудаљенија села смештена су двадесетак километара од Трстеника. У овом градићу рођен је Владислав Рибникар, новинар и оснивач Политике, а у селу Велика Дренова писац Добрица Ћосић.

– У Милутовац без мечку никако! Сигурно се сећате ове реченице коју узвикује Жика Павловић (Драгомир Бојанић Гидра) у филму „Луде године”. Не морате да имате мерцедес да бисте посетили Трстеник или неко од сеоца ове општине, довољна је жеља да се обиђу и мало познати крајеви наше земље.