Само Миличић напредовао

Од извештача "Журнала"

САИТАМА – 26. августа – У размишљањима наших играча који су последњи пут заједнички репрезентовали Србију и Црну Гору провејава уверење да се више није могло. Наишли су на Шпанију. И боље од себе.

Губили смо од "црвене фурије" и кад су "плави" дрес носили репрезентативци већег рејтинга, са много више интернационалног искуства. Међутим, није у томе проблем. Да су победили Нигерију не би изабраници Драгана Шакоте већ у осмини финала укрстили копља са једним од четири најозбиљнија претендента на светски трон. Немачка би сигурно била лакши ривал. Што није дошло до тог сусрета – сами су криви.

Практично је пораз од баскет амбасадора најмногољудније земље Африке, једини неочекиван резултат који смо постигли у Јапану, на 15. Светском првенству. Око тога се све врти.

Узрок пораза је у главама играча. Само они знају да ли су преценили или потценили државни тим који између себе комуницира на енглеском јер су већина играча рођени на тлу САД, одакле је и тренер. То је референца која код паметних не би смела да доведе до опуштања. Можда су заиста исувише били импресионирани чињеницом да су први пут на Светском првенству...

Објективан хендикеп било је дуго паузирање Вулета Авдаловића због повреде уочи Мундобаскета. А, он је прави само кад је у пуном тренажном процесу. Играли смо и без Бранка Јоровића, јединог аутентичног крилног играча, а Бранко Цветковић, који се наметнуо на контролним утакмицама, због теже повреде остао је на лечењу у Београду. Вероватно би разорним шутем доста користио, иако је у акцију упао са резервног списка кандидата. У мечу са Венецуелом повредио се и Огњен Ашкрабић: два сусрета са најјачима, Аргентином и Шпанијом, плави су одиграли без њега.

Оне, које из разно-разних разлога нису били у државном тиму, а по квалитету имају место у њему, нећемо помињати јер је Мундобаскет у Јапану и замишљен као прилика за стицање искуства и регрутовање нових репрезентативаца.

Ко се наметнуо и ко се може задржати у државном тиму Србије, ако селектор Шакота уопште буде у могућности да окупи оне највишег рејтинга?

Игор Ракочевић је једини био бранилац титуле правака света из Индијанаполиса. Од Олимпијских игара у Атини 2004. он је један од носилаца игре. У Јапану му се придружио још само Дарко Миличић, на којем би годинама могао да се надограђује наш национални тим. Трећи човек се није појавио. Параметар су природно утакмице које смо изгубили.

Авдаловић иако стартер остао је у статусу какав је имао и раније. С том разликом што је у Јапану, са искуством три велика такмичења, имао много више простора у нападу. Није био креатор и реализатор. Испод свог стандарда.

Коста Перовић је играо колико и пре три године, на дебију у Шведској.

Искусни Горан Николић је против Аргентине могао да се прослави. Мирослав Раичевић, иако са великом шансом, деловао је збуњено. Обојица су играла на местима на којима не играју у клубовима. Као до повратка Јоровића, Урош Трипковић. У сличној ситуацији био је и Марко Мариновић.

Бојан Поповић је одиграо према очекивању, као други плејмејкер, што је и у Динаму. Миле Илић је мало играо, Перовић још мање.

Да закључимо: само је Миличић порастао у Јапану. Остали су, мање више, остали на позицијама на којима су били и пре Мундобаскета.

Прокламовани процес подмлађиваља, гледано са тог аспекта, није нарочито успео. Најмлађи су играли мање него искусни. Ипак, је резултат увек примаран.

Јапан је био пролазна станица ка Европском првенству у Шпанији где бисмо требали да изборимо директну визу за олимпијаду у Кини (финалисти) или барем кроз квалификације (пласман до шестог места). Оно што су пружили плави самураји ништа не гарантује, али они су барем желели да играју. Зато им се и нема шта замерити.

--------------------------------------------------------------------------

Успех Тањевићеве "формуле"

Од извештача "Журнала"

САИТАМА, 26. августа – Ибрахим Кутлај је добро познат нашој јавности још од 1997, када је играо за младу репрезентацију Турске на Светком првенству. Срећног, као што је био после победе над Словенцима, видели смо га само на Европском првенству у Турској 2001. када је његов тим осигурао пласман у финале.

– Доста је емоција, јер је ово била изузетно значајна утакмица за нас, направили смо велики успех пласманом у четвртфинале. Надам се да ћемо наставити у овом ритму, можда се и пробити у полуфинале, мада ће то бити изузетно тешко, с обзиром да наспрам себе имамо олимпијске прваке.

Како је бити "старији брат" у овако младом тиму?

– Изванредно. Нема потребе да им пуно причам, они знају шта треба да раде. Понекад их само посаветујем, пренесем им одређена искуства, али када уђу у игру и они помажу нама старијима.

Улога Тањевића у успеху?

– Управо је Тањевић веровао у спој младих играча и нас. Понекад су они играли више, све захваљујући томе што он у њима види будућност.

--------------------------------------------------------------------------

Немци се провукли

Захваљујући Дирку Новицком и Адемоли Окулаџи, али и Имеу Удоки чије полагање у последњим секундама меча није прошло кроз обруч Немци су се провукли и у четвртфиналу ће играти са Американцима.

Ибекве, Авоџоби и Муонеке током целе утакмице су дисали Немцима за врат, не дозволивши им ни једног тренутка да се одлепе и одахну. Панцери су у последњи минут ушли са само два поена предности – 78:76. Митхат Демирел је изгубио лопту, а Авоџоби је потом 35 секунди пре краја са линије бацања смањио на један поен разлике. Немци су ишли на дуг напад, са идејом да га заврши Дирк Новицки. Статистички гледано најбољи играч досадашњег дела првенства није био прецизан што је Нигеријцима одшкринуло врата сензације.

Неискуство је тада дошло до изражаја Ере је изгубио лопту, али су му се после тајм-аута панцери реванширали истом мером. Лопту је дограбио Удока, имао прилику да се прослави, али је био непрецизан.

--------------------------------------------------------------------------

Четири фаворита

На питање ко су фаворити, Шакота одговара:

– Нисам имао прилике да гледам Американце који би по снази играча требало да буду фаворит број један. Уз Шпанију која од првог тренутка припрема до сада није пала у форми, а висок ниво лако одржава игром која је достигла перфекцију. Ту су наравно Грци и Аргентинци. Под условом да дигну форму могу се очекивати као полуфиналисти. Уосталом и завршили су као прваци група.