Од покера преко блекџека до бакаре

Није чудо што је покер најпопуларнија коцкарска игра карата. Покер садржи све елементе нашег карактера: ризик, похлепу, авантуру, маску, анализу противника и оштар напад, чак и када се недостатак снаге надокнађује блефом.

У овој занимљивој игри учесници са затвореним или делимично затвореним картама кладе се у пот (уложен новац), који осваја особа с најјачом комбинацијом карата или играч који је повисио улог, а остали су одустали.

С обзиром да личи на персијску игру as na­s, верује се да су је персијски морнари пренели у Њу Орлеанс. Само име настало је на основу француске речи poque, која води порекло од немачке речи pochen, мада порекло покера и веза са играма ових назива нису јасни.

Како Дејвид Парлет тврди у својој књизи Историја карташких игара (Оксфорд, 1991), покер је настао 1803. у Њу Орлеансу. С друге стране, енглески писац Џозеф Кровел каже да су ову игру играла, такође у Њу Орлеансу, али 1829, четири играча са шпилом од 20 карата који су се међусобно кладили ко има најјачих пет карата.

Покер се преко Мисисипија ширио према западу за време златне грознице и убрзо почео да се игра са 52 карте и додатком флеша. За време америчког грађанског рата настале су многе врсте покера.

Велика популарност почела је у 21. веку с појавом онлајн покера и камера које снимају карте за време игре.

Право на дељење карата ротира се у правцу казаљке сата, док у коцкарницама карте дели дилер. Уколико један играч постави опкладу, остали или одустају, или плаћају, или је повећавају. Ако нико не плати, играч који је поставио опкладу добија пот, не мора да покаже своје карте и почиње ново дељење карата. Могућност победе без показивања карата омогућава блефирање, које покерашима даје посебну драж.

БЛЕКЏЕК је, после покера, најпознатија игра с картама у казинима. Овој игри претходио је vingt-et-un (двадесет-један), који је око 1700. настао у француским казинима.

Вештом играчу блекџек пружа могућност да оствари највећу могућу добит, али само уколико има стрпљења и добру меморију да прати све карте које су прошле.

Механизам игре је крајње јасан. Играч се клади да ће његов износ бити ближи броју двадесет један (али не већи од двадесет један) него онај који оствари банка. У исто време може да игра неколико особа (обично седам), а играч може да игра више од једне „руке”, при чему је свака посебан улог у односу на банку.

Игра се на полукружном столу, а почетни улог ставља се на место означено са „улог”. Минималан улог истакнут је на столу и разликује се од казина до казина, па чак и од стола до стола.

Обично се игра са шест шпилова карата (без џокера) – укупно 312 карата – мада постоје и верзије с једним, четири или осам шпилова. Пре првог дељења, промешане карте сече један од играча и поставља у „ципелу” (место с кога се карте деле заредом).

После полагања почетних улога, горња карта се одваја на страну, а затим се по једна карта дели сваком играчу и дилеру лицем окренута нагоре. Друга карта дели се играчима лицем нагоре, а дилеру лицем надоле. Десетице, пубови, краљица и краљ носе по десет поена, кец вреди један или једанаест, у зависности од тога како одабере играч.

Две подељене карте са збиром 21 (кец и карта вредности десет) зову се „блекџек“ и играчу доносе аутоматску победу.

БАКАРА је коцкарска игра с картама. Верује се да је у Француску стигла из Италије за време владавине Шарла VIII од Француске (1483–1498). Постоје три прихваћене варијанте ове игре: baccarat chemin de fer (железница), baccarat banque (или a deux tableaux) и punto banco (или северноамеричка бакара). Punto banco (под овим именом позната у Великој Британији) искључиво је игра на срећу за коју није потребна вештина или стратегија – сваки потез играча одређују карте које су му подељене. За разлику од овога, код baccarat chemin de fer и baccarat banque оба играча имају могућност избора, захваљујући чему вештина долази до изражаја.

За бакару се обично користи осам шпилова карата који се промешају и оставе у „ципелу”. Свако може да се клади на „играча”, „банкара” или на нерешено. Улог се ставља на црвено поље означено бројем или на победу играча или банкара. Број нема никакав значај осим да означи особу која је ставила улог. После полагања свих улога и по две карте подељене играчу и банкару, дилер саопштава њихове збирове и дели још по једну карту, уколико је то потребно, почевши од играча. Трећа карта се дели свакоме на основу следећих правила.

Победник је онај чији је збир најближи броју девет, што ову игру чини сличну блекџеку, али, за разлику од њега, у бакари не може да се банкротира. Карте се сабирају на основу своје вредности, осим десетица, пубова, краљица и краљева који имају вредност нула. Укупан збир чине боје на две (или три) карте, али ако је он више од десет или двадесет, онда се десет или двадесет скида да би се добила права вредност.

-----------------------------------------------------------

Рулет

РУЛЕТ је краљ казино игара. Добио је име по француској речи rouletteкоја значи мали точак. Први облик рулета измислио је у Француској у 17. веку Блејз Паскал, кога је, наводно, инспирисала његова фасцинација апаратима који се стално крећу.

Ова игра почела је да се игра у садашњем облику у Паризу још од 1796. Године 1842. двојица Француза, Франсоа и Луи Бланк, додали су „0” на точак рулета да би омогућили предност куће.

Првих година деветнаестог века, рулет је стигао у Америку, где је ради даљег повећања преимућства куће, уведена још једна нула – „00”. Током тих година рулет се раширио по Европи и Америци и постао једна од најпознатијих и најпопуларнијих казино игара.

Збир свих бројева на рулету од 1 до 36 је 666, због чега га многи називају ђавољи точак.

У овој игри крупије заврти точак у једном правцу, а затим лоптицу у супротном правцу око нагнуте кружне површине која се креће око обода точка.

Лоптица пада на точак и на један од 37 (у европском рулету) или 38 (у америчком рулету) обојених и нумерисаних раздвојених поља на точку. Затим се исплаћују улози, који се стављају на део обележен зеленом бојом.

Највећу могућност добитка представљају „шансе”, црвено-црно, пар-непар, туце и колоне.

Сања Стијовић