Држава највештији крупије

Накнаде од игара на срећу донеле су од почетка 2005. до краја 2008. укупне приходе од 17.171.362.406,10 динара, односно око двеста дванаест милиона евра, што ће рећи просечно по педесетак милиона евра годишње у државни буџет.

Од те суме, Управа за игре на срећу је остварила приход од 9.312.327.745,10 динара или 54 одсто (играонице, аутомати, кладионице, наградне игре у роби и услугама), а Државна лутрија Србије приходе у износу од 7.859.034.661,00 динара или 46 одсто (лото, инстант лутрија, томбола и бинго).

Највећи приходи су остварени од накнада које плаћају приређивачи класичних игара на срећу. Ови приходи су 2005. године износили 1,76 милијарди динара, а у прошлој години нарасли су на 2,43 милијарде динара.

Приходи се остварују и од накнада за приређивање посебних игара на срећу (прошле године су износили 1,79 милијарди динара) као и од накнада за дозволе које омогућују организовање тих игара (прошле године 2,4 милијарде динара).

Према речима Зорана Јаџића, директора Управе за игре на срећу Министарства финасија, због ефикаснијег спровођења Закона о играма на срећу, од његовог доношења до данас, ова управа је формулисала и додатне правне инструменте (три уредбе и 16 правилника) који ближе уређују поједине правне институте предвиђене законом.

Наш саговорник посебно наглашава да је урађен и посебни софтвер – регистар игара на срећу, са свим подацима о приређивачима игара на срећу, што омогућава лакши надзор њиховог рада приређивача, праћење токова новца у зони игара на срећу и евиденцију легалних приређивача игара на срећу.

Управа за игре на срећу је 2006. оформила и посебно одељење за надзор, чији су инспектори почели да шпартају по терену ради контроле пословања легалних и илегалних приређивача игара.

Закључно са 22. мајом ове године, они су од 1. јануара 2007. поднели 33 кривичне пријаве против лица одговорних што приређују игре на срећу без одобрења ове управе. Од почетка 2005. до краја прошле године, Управа је у прекршајном поступку донела укупно 327 решења којима су изречене казне у износу од 13,3 милиона динара.

Како нам је рекао директор Зоран Јаџић, Управа за игре на срећу предлаже и увођење нарочитих уређаја који би омогућили даљинско очитавање промета на аутоматима и уплатно-исплатним местима кладионица (тзв. GPRS), што би држава одређеним субвенцијама. Цена тих уређаја је између 150 и 200 евра.

Слободан Кљакић

-----------------------------------------------------------

Аутомати и кладионице

Број легалних аутомата у играчницама разне врсте 2004. био је 5.026, а прошле године 18.349. Ови аутомати су у поседу 86 правних лица. Када је Закон донет било је 300 легалних уплатно-исплатних места за игре на срећу, а прошле године број кладионица нарастао је до 1.662. Она се налазе у поседу 30 правних лица.

-----------------------------------------------------------

Лото најберићетнији

Према речима Дарка Николића, највећи промет се обезбеђује од игре лото, за коју играчи, када је наградни фонд до пола милиона евра, уплате око 2,5 милиона комбинација, што је око 300-500.000 учесника у игри. Када наградни фонд прерасте милион, милион и по евра, онда просечан комбинација пређе три милиона, што значи да срећу искушава од 700-800.000 играча лота.

-----------------------------------------------------------

Укратко

. Држава се толико задужила код великих играча да је почела да се вади на нама.

. Српски социјални програм зове се – лото.

. И попови иду у кладионице да и њих бог погледа.

. Никад се не зна: коцка је округла.

. Чувени покераш се оженио по четврти пут. Три па једна.

Д. Минић Карло