Аеродроми без авиона

Недавна вест да су градске власти Крагујевца издвојиле 22.000 долара као учешће у изради економско-саобраћајне студије о оправданости конверзије војног аеродрома„Лађевци” у ваздушну луку мешовите, војно-цивилне намене усталасала је страсти у Шумадији.

Док су локалне власти у Чачку, Краљеву и Горњем Милановцу, такође укључене у тај пројекат вредан 178.000 долара (америчка организација „US Aid” обезбедиће 80.000 долара), поздрављале одлуку о подршци Крагујевца, могли су се чути и коментари да је то чисто бацање пара. Будући да Ниш не може да обезбеди редован авио-саобраћај, а Ужице, Нови Пазар и Сомбор, који такође имају перспективне аеродроме, али већ годинама не могу да их активирају и искористе, шта је то што гарантује исплативост улагања више милиона евра у „Лађевце”. Тамо, иначе, треба продужити и проширити писту и рулне стазе, изградити стајанку, контролни торањ и објекте за путнике, царину и полицију.

Суштина тог проблема, међутим, није само у вези са поменутим аеродромом између Чачка и Краљева (домаћи назив „Лађевци”, НАТО ознака „Обрва”) који је својевремено Југословенска народна армија изградила као резервни аеродром за јуришну авијацију из Скопља. Поента је у томе да широм Србије чак девет аеродрома са асфалтним – бетонским пистама (ту није укључен београдски Аеродром „Никола Тесла”) већ годинама ишчекују приватну иницијативу која ће успоставити путничке, робне и економске токове.

Приватна иницијатива до сада није била успешна у томе. Најбољи пример за то је нишки Аеродром „Константин Велики” који је у потпуности опремљен за цивилни ваздушни саобраћај. Упркос агилности тамошњих градских власти и одличном положају аеродрома (географски покрива целокупан југ Србије, алтернативно слетање у случају да је београдски аеродром затворен), тамо нема путника па тако ни авио-компанија и њихових авиона. Када је Јат прошле године отворио линије из Ниша ка Европи, по лету је било мање од десет путника због чега су оне убрзо угашене. Директорат Цивилног ваздухопловства Србије сада нуди турским чартер авио-превозницима да туристе до Бодрума и Анталије превозе преко Ниша, али они то одбијају.  

(/slika2)Слична прича је и са војним Аеродромом „Поникве”, на Тари, недалеко од Ужица преко којег је Јат 1996. године из Београда, са међуслетањем авиона АТР 72, летео за Тиват. Ни тамо није било путника, при чему је тај аеродром 1999. године тешко оштећен у бомбардовању. Осим тога, у зарушеним бетонским склоништима (капонирима) још се налазе уништени авиони са бомбама и ракетама.  

Такође за војни Аеродром „Сомбор”, који су Немци изградили 1944. године, већ годинама се прича да су заинтересовани Италијани, односно туристи из те земље који би могли да посећују ловишта дуж Дунава. За сада, међутим, нема назнака да су приватници заинтересовани да уложе у обнову оштећења из бомбардовања 1999.

Привреда Новог Пазара, која тесно сарађује са Турском, најављивала је обнову војног Аеродрома „Сјеница”, који је такође тешко оштећен у бомбардовању. Војска је вољна да прода тај аеродром, али купаца и инвеститора и даље нема.

На располагању су и аеродроми у Ковину (војни), Вршцу (Јатова пилотска академија), Бору (жандармерија користи као полигон за вежбе и обуку) и Батајница (војни) који за сада има највеће шансе да заинтересују приватне инвеститоре. Пошто је на Аеродрому „Никола Тесла” пропао пројекат изградње карго логистичког центра, испоставило се да „Батајница” има више погодности за такав објекат. Осим две дугачке писте, тај аеродром има железнички колосек који се укључује на најпрометнију пругу на Коридору 10 (Београд–Загреб и Београд–Будимпешта) и налази се одмах до аутопута Београд–Нови Сад. Већ постојећа војна инфраструктура обезбеђује снабдевање горивом и техничку подршку (Ваздухопловни завод „Мома Станојловић”), тако да преостаје само да се изграде пратећи објекти карго центра.

-----------------------------------------------------------

Хрватска рекордер

Од земаља насталих распадом Југославије, Хрватска има највише активних аеродрома. Осим Загреба, ту су Дубровник, Сплит, Пула, Задар („Земуник”), Ријека (на Крку), Брач и Осијек. На аеродром на острву Лошињ слећу само мањи приватни авиони док војни Аеродром „Удбина” није у употреби.

У Босни и Херцеговини активан је аеродром у Сарајеву док Бања Лука и Мостар само повремено имају летове. Аеродром код Тузла се не користи од краја рата у БиХ, док је Аеродром „Жељава” код Бихаћа напуштен. Македонија има аеродроме у Скопљу и Охриду а Црна Гора у Подгорици, Тивту и Беранама (бивши војни, није у употреби). Словенија има аеродроме у Љубљани, Марибору и Порторожу.

-----------------------------------------------------------

Укидање виза

Процене указују да ће са укидањем шенгенског визног режима за грађане наше земље број путника у Србији порасти за најмање 25 одсто. Следећи корак који би такође могао да допринесе оживљавању аеродрома који се сада не користе јесте ратификација Споразума о заједничком европском европском небу. 

Шта би тај споразум могао да донесе, може да посведочи пример Аеродрома „Осијек”. Највећи европски нискобуџетни авио-превозник „Рајан ер”, преко тог, за хрватске појмове споредног, аеродрома превози путнике из Хрватске али и Мађарске и Србије.

Марко Лакић