Адвокати и корупција

Адвокати су ангажовани као браниоци за било које кривично дело, те тако они бране и оне који бивају оптужени за корупцију која се изражава кроз извршење кривичних дела, давање или примање мита или кривичних дела злоупотребе службеног положаја. Та активност адвоката проистиче из природе адвокатског позива, тако да се због тих одбрана, уколико су дате стручно, савесно и поштено, адвокатима-браниоцима ништа не може замерати. Међутим, данас је у Србији неколико хиљада адвоката, међу којима има и оних који на свој позив гледају као на обављање бизниса у предузетничком смислу речи. То су, пре свега, адвокати из нужде, а не од каријере, који су ступили у адвокатски ред напуштајући претходно своје правничке послове у разним државним органима и привреди. Код многих од њих нема изграђеног етичког става о адвокатури, јер је њихов одлазак у ову професију изазван потребом за обезбеђењем егзистенције и уверењем да се у једној самосталној делатности, као што је адвокатска, може радити све без икаквих правила о дужностима и правима адвоката која су заснована на високом степену њихове професионалне и моралне одговорности.

Наравно, таквом ставу према адвокатури много доприноси и друштвена клима створена у ово транзиционо време, када се све гледа кроз профит, па и сама адвокатска професија као делатност која треба да тежи том циљу. Међутим, адвокатура, као древна професија то није била од самог почетка, а то није ни данас у модерним демократским државама, јер се и тамо, без обзира на либерални концепт тржишта, она обавља савесно, слободно и изнад свега поштено. У тим државама, па и у оним које имају екстремну индивидуалистичку концепцију друштвеног уређења и у којима је створен култ новца, такође, поштују се правила и моралне дужности адвоката, док њихове коморе веома савесно врше надзор над поштовањем кодекса професионалне етике.

Недовољна активност Адвокатске коморе Србије у надзирању поштовања Кодекса адвокатске етике и неадекватна реаговања на појаве кршења професионалне етике адвоката штете укупном угледу адвокатуре као професије, а у крајњој линији и стварању широке основе за разна недопуштена понашања која иду и до самог учешћа у корупцији.

Само стриктна примена правила о дужностима и правима адвоката и њихово надасве законито и морално поступање могу да буду од веома великог значаја за стварање свести о потреби да се живи од легалног рада, а не и зараде од недозвољених активности.

Да све ово не би изгледало као утопија потребно је да држава са своје стране, унутар сваке службе успостави такву организацију рада и контролу која ће сузити поље за коруптивне манипулације. Тада законито деловање адвоката бива у складу с циљевима државних служби те таква складност у раду постаје значајна препрека за појаву корупције.

Како доћи до таквог деловања адвоката – питање је којим треба да се бави Адвокатска комора Србије. Сада готово да не постоје услови за стварање адвоката од каријере, како због великог броја адвоката, тако и због великог броја оних који су у адвокатуру дошли сматрајући да је у њој све дозвољено да би се зарадило.

У таквој ситуацији комора треба да поспеши своје активности у циљу безусловног поштовања Кодекса професионалне етике и на тај начин превазиђе отуђени однос многих адвоката према овој асоцијацији.

Адвокатура је делатност пружања правне помоћи свим грађанима и правним лицима у циљу заштите њихових права и правних интереса. Дакле, у питању је делатност у којој се пружају интелектуалне услуге, а не оне техничке и трансмисионе које воде ка корупцији. Када у друштву буде створена таква свест о овој професији, а Адвокатска комора, са своје стране, буде боље надзирала примену Кодекса професионалне етике адвоката – можемо очекивати и промене у односу према корупцији. Она ће у тој ситуацији наилазити на снажну осуду јавности, као реакција на друштвено патолошку појаву, а потом и на оштро кривично кажњавање.

адвокат