Незаборавне песме заборављених

Сваким даном све смо ближи јануарском празничном маратону. Он ће отпочети најлуђом ноћи у којој ћемо подвући црту за ову и окренути нову лист за идућу годину. Окружени драгим људима плесаћемо забављајући се уз познате хитове. Међу песмама које ће обележити прославе које нас очекују у наредном периоду биће заступљени и они извођачи који, осим једног мегапопуларног хита, немају значајније успехе у музичкој каријери. Сви они део су феномена савремене музичке сцене који се дефинише као "синдром једног хита".
Обично се под овом синтагмом подразумевају каријере оних аутора који су запосели врхове топ листа широм света песмом која је напречац доживела светску популарност и славу. Затим би, по неписаном правилу, аутори тих нумера муњевито, у ритму сопственог успона, нестали из видокруга шире јавности, остављајући публици антологијске нумере које настављају да спорадично живе свој живот у свечаним приликама.

Овај синдром је чешћи у плесним поджанровима музике, мада на њега није имун ниједан савремени музички правац. Једна од најприроднијих асоцијација на ову појаву је ултимативни хит "Макарена" шпанског дуета "Лос дел рио". Ова песма је остала записана у историји америчке топ листе синглова као нумера која је најдуже била на месту број један - укупно четрнаест недеља, док је на самој листи боравила дуже од годину дана - импресивних шездесет недеља.

Ниједан већи спортски, културни и друштвени догађај није могао да прође без те песме сада већ давне 1996. године. Продајом права на њу, у комерцијалне сврхе, Антонио Ромеро Монге и Рафаел Руис су на суму коју су зарадили продајом једанаест милиона копија овог сингла додали још који долар и то до данашњих дана, читаву деценију након издавања. Честитао им је и Хулио Иглесијас лично, рекавши им да се његов успех на енглеском говорном подручју не може мерити са оним који је направио овај дует из Севиље.

За "Макарену" се везује и оригинални плес који се проширио попут пожара, нашавши своје место на свакој тачки Земљине кугле. Једина песма која у овом смислу може да се мери са "Макареном" јесте "Ламбада" париске групе "Каома", која је 1989. године заразним бразилским ритмом цео свет натерала на плес. У доба највеће популарности, почетком деведесетих, снимљена су чак и два играна филма који за тему имају баш "ламбаду".

У оригиналу се ова песма под именом "Љорандо се фуе" налазила на репертоару боливијског састава "Лос К′јаркас" и одсвирана је у "саја" стилу, мешавини домородачких боливијских, чилеанских и афричких ритмова. Парижани су убрзали ритам, продали пет милиона носача звука и, захваљујући ефектном видео споту, подарили свету плес који се, после 1994. када јењава интересовање за њега, стопио са другим сродним врстама и у модификованом облику наставио да егзистира до данашњих дана.

Последњи оригинални плес који је подсетио на претходнике ишао је уз песму "Asereje" из 2002. године шпанске групе "Лас кечап". Спој фламенка и европопа у извођењу три тинејџерке нашао се на врху бројних националних листа, а 12 милиона копија овог сингла нашло је своје место у домовима широм света.

Препакивање традиционалних латиноритмова у модеран плесни израз исплатило се и те како и немачком извођачу Луу Беги који је 1999, право ниоткуда, запосео врх већине светских топ листа заразном поскочицом "Mambo no. 5". Користећи "исечке" из истоимене песме Переса Прада из 1952. године као музичку позадину, Бега је на запаљиву кубанску матрицу придодао свој текст и остварио енорман светски успех, од којих је посебно упечатљиво место број један у Француској, на коме се ова песма задржала читавих двадесет недеља.

Син Сицилијанке и Уганђанина, рођен је у Минхену пре 32 године, где и данас живи, и даље је музички активан, али успех који је доживео са овом песмом није више поновио.

И многи други правци дају своје прилоге "синдрому једног хита": у хеви металу памти се шведска група "Јуроп" чији се хит "Фајнал каунтдаун" ("Последње одбројавање") у једном тренутку нашао на самом врху топ листа чак 26 земаља 1986. године, и забележио продају енормних осам милиона копија. Падом "гвоздене завесе" успех је 1989. године остварила и руска хардрок атракција "Горки парк" песмом "Бенг", пре него што се експресно вратила у анонимност.

Таква је путања каријере задесила и бројне друге групе и извођачe: "Right Said Fred", "Soft Cell", "Dexy′s Midnight Runners", "A-ha", Ванилу Ајса… Колико год да њихове судбине подсећају на изреку "да Бог да имао па немао", песме које су их прославиле и даље остају синоним за добру забаву, и као такве сигурно ће наћи место и у наступајућим прославама Нове године.