Визија европске Србије

Визија европске Србије и значај процеса европских интеграција биле су основне теме прошлонедељне међународне конференције коју је организовао Европски покрет у Србији. Доминирала је кључна реч –солидарност – и основна мисао – међузависност. Било је подстицајно чути чврста уверавања премијера Цветковића и заменика премијера Дачића о посвећености Владе Србије стратешком, европском колосеку, без скретница. Исто важи и за поруке да је европска перспектива Србије и региона данас јаснија него икада до сада те да је досадашње приближавање ЕУ значајно трансформисало Србију. Није без значаја када влада поздрави „позитивни притисак” невладиног сектора на европске теме.

Незахвална реч – услови изгледа полако се прихвата онако како је то једино могуће као прилагођавање и усвајање нових стандарда, као изградња модерне и просперитетне државе прилагођене и компатибилне са суседима, регионом и европским окружењем. Српска администрација почиње стављати европске теме на прво место, па би требало очекивати да модернизаторска агенда постане све динамичнија. Поготово што је ЕУ својеврсна „покретна мета”, са све сложенијим, али остваривим захтевима.

Пажња јавности усмерена је на предстојеће разматрање визне либерализације за државе западног Балкана. За Србију и регион ради се о питању људског и економског достојанства, о великом подстицају реформским процесима. Са скупа је упућен апел свих учесника из региона за позитивно решење. Такође, за напредак у области унутрашњих послова и правосуђа, поготово у борби против корупције и прекограничног организованог криминала.

Претходна проширења, иако политички и економски успешна, још нису потпуно пробављена у свим европским коридорима. Присутан је „балкански замор”. Међутим, нема сумње у наставак проширења ЕУ на Србију и западни Балкан. Нема разлога за незавршени посао. Потребна је нова енергија за Србију и регион. Корисно је да у промишљањима о региону буде присутно више стратешког, а мање месијанског постављања, чуло се на скупу.

Шест година након самита највиших представника држава Европске уније и западног Балкана у Солуну дошло je време за сазивање Солуна два. Јер утисак је да ЕУ, у овом тренутку, није спремна да државе региона прима у чланство прижељкиваним темпом. Потребна је промишљена стратегија за радикално унапређење билатералних и мултилатералних односа на западном Балкану. Предложено је да се ова иницијатива размотри како у државама региона, тако у чланицама и телима ЕУ. Ово укључује организовање регионалног самита држава западног Балкана и јасну међусобну подршку на путу европских интеграција.

Указано је на позитивна искуства синергије проширења НАТО-а са претходним таласом проширења ЕУ. У том контексту не би требало потцењивати улогу НАТО-а у процесу европских интеграција и изградњи укупне европске архитектуре. Реч је о организацији која је агент и покретач у низу сегмената безбедности.

Западни Балкан, поготово у време економске кризе и претње протекционизма, треба више да користи мултилатералне, регионалне форме сарадње оличене у Регионалном савету за сарадњу, Енергетској заједници, ЦЕФТА и ускоро транспортној заједници. Поједини облици економске, привредне, па и политичке регионалне сарадње су „колатералне штета” ситуације око Косова. Тај проблем изискује решење, уз неопходан компромис и толеранцију.

Потпредседник Европског покрета у Србији