Добри сарадници, добар тим

Избор правих сарадника за тим који ће постизати добре резултате и бити успешан у обављању задатака који се пред њега постављају није нимало једноставан. Напротив.
Постоји више начина да се провере знања и способности које поседује нови сарадник, али истраживања обављена у свету кажу да сви они нису подједнако добри.
Најраспрострањенији начин провере будућег сарадника је дијалог с послодавцем. Уобичајено је да се разговором између послодавца (менаџмента или шефова) и кандидата обави селекција и изаберу најбољи. Они који су проверавали ову методу сматрају да је то најпогрешнији начин избора будућег сарадника јер није довољан да га представи у правом светлу.

Студија урађена деведесетих година на Универзитету у Мичигену потврдила је да је више од 85 одсто одлука донетих на основу интервјуа било – погрешно. Онај ко води разговор обично бира сараднике који њему "леже", при чему се не руководи објективним захтевима радног места и образовањем, умећем и даром које сарадник треба да поседује да би будући посао могао да обавља што боље.

Друга, честа, метода која се користи приликом избора сарадника за обављање задатака у фирми јесте тест логичке интелигенције или разговор са психологом. И ту могу да се начине грешке јер такав тест осветљава само неке квалитете особе с којом се разговара. Поред интелигенције, која је један од важних чинилаца који утичу на избор сарадника, важно је да он уме да се понаша у групи. Научници су упозорили да се отказ не добија само због лошег учинка или показаног незнања одређене врсте посла, већ и због неодговарајућег понашања појединца у тиму у коме ради.

Избор сарадника не може и не сме олако да се схвати; мора бити дефинисан и у складу са задацима које та особа треба да обавља. Зато је потребно сагледати многе факторе који ће показати да је реч о – правој особи на правом месту.

Добар избор сарадника је важан за фирму и за сваког њеног менаџера: само једна погрешно одабрана особа за посао који јој не одговара може неповољно да утиче не само на функционисање тима као целине већ и на резултате које (не) постиже.

Према писању часописа за предузетнике и менаџере "Пословни саветник", успешно састављен тим постаје све важнији јер је рад у свакој фирми, ма којом се делатношћу бавила, све захтевнији: свет постаје једно глобално село а конкуренција на тржишту је јака па су састав једног тима и његова успешност кључеви напретка фирме.

Да би се добро дефинисао састав једног добитног тима неопходно је познавати типологију сваког сарадника. Свађе унутар тима и неуспех углавном су резултат међусобног неразумевања чланова тима, а не мржње, како се обично помисли.

Научници процењују да ће се на светском нивоу укупно знање удвостручавати сваке године. Стога је успешност неке фирме утолико загарантованија уколико је успела да окупи талентоване сараднике који могу да обезбеде постизање најбољих резултата – бољих у односу на конкуренцију.

Основни закон успеха тима лежи у доброј међусобној комуникацији и у способности његових чланова да увек говоре једноставним језиком и да се свако појединачно понаша баш онако како то и другим члановима тима одговара.

Из свега наведеног следи закључак да је за сваку фирму, за свакога ко се бави понудом идеја, услуга или производа, неопходан – прави тим који чини праве кораке на путу ка онима којима су њихове идеје, услуге или производи и намењени.

Уколико се изаберу сарадници који не говоре језиком радног места на коме се налазе, онда ће они бити у сталном стресу или уопште неће бити у стању да обаве све задатке које се пред њих и тим постављају. И ето проблема и за тим и за сваког његовог члана, али богме и за менаџмент фирме чији су саставни део.