Акција поклоњених акција

Скупштина је у лето 2001. године Законом о приватизацији доделила на поклон, а влади је оставила да подели акције свим пунолетним грађанима Србије који их нису добили у поступку приватизације, најкасније за две године. Прописани рок за приватизацију друштвеног капитала истекао је 2005, а рок за приватизацију државног капитала није ни утврђиван. У Приватизационом регистру накупило се акција за поклон од приватизованих предузећа, иако за то није увек поштован закон (Моби 63 и банке).
Пред Скупштином је нова измена Закона о приватизацији, према којој би се током 2009. године привела крају и наша преспора приватизација друштвеног капитала. Кад ће се приватизовати државни капитал, не помиње се. Неки министри су се изјаснили против те приватизације.

Истовремено је пред Скупштином Закон о праву на бесплатне акције и новчану накнаду грађанима у поступку приватизације. Право на поклон-акције обрадоваће све оне који се региструју за то право у року од шест месеци од када их на то позове Агенција (вероватно постојећа за приватизацију). Већ намењени поклон се одузима оним грађанима који средином ове године нису пребивали у Србији, или који су после тог рока постали држављани Србије, или који не буду у бирачком списку општине. Али пориче се икакво удварање гласачима са тим условом, иако ће то донети неке нове бираче на списковима, на којима је и досад било вишкова.

Грађанима неће бити дате све акције које су већ регистроване за поклон. Прописано је да се прво покуша с њиховом продајом, према одлуци Агенције, од стране Акцијског фонда. Од постигнутих продајних цена, покриће се прво трошкови продаје од стране тих монополиста, а није им законом ни задатак прецизиран, ни трошак ограничен. Само преостале непродате акције, вероватно лошијег квалитета, ипак ће се онда бесплатно делити грађанима. Да би се то могло урадити акције сваког предузећа ће се уситнити на најмање око четири милиона комада, да би се свакоме могла доделити по једна.

Та продаја акција неубедљиво је образложена чињеницом да се ради о мањем броју акција сваког појединачног предузећа у Приватизационом регистру, што није дељиво на око четири милиона људи, колико се очекује да буде поклонопримаца. Али очито то није прави разлог, него је неко више волео да запосли поменуте институције продајом акција и грађанима исплати макар и ситну готовину, иако ће комбинована продаја акција и подела новца бити прескуп и нерационалан поступак. Закон онда ипак предвиђа да се уради оно што је још теже и да се и најмањи рестлови непродатих акција уситне и поделе на око четири милиона грађана. Овим погрешним поступањем грађани ће бити ускраћени да сами продају поклоњене акције или да их задрже да више за њих добију. А и кад ће бити ова ситна исплата у новцу – закон не одређује.

Поред тих ситних рестлова акција, грађанима ће се бесплатно постепено поделити и вредних 15 одсто капитала НИС-а, Телекома, ЕПС-а, ЈАТ-а, Аеродрома и Галенике, у року од шест месеци од почетне приватизације, а најкасније до краја 2010. године. Акције на поклон се неће делити одједном, него ће се најмање у следеће три године постепено аутоматски регистровати у сваком предузећу. Предлог закона има грешака и мана, али поклону се у зубе не гледа. Предлагачи су расправљали само са синдикатима поменутих шест предузећа, шира расправа је изостала и закон се доноси по хитном поступку.

Неће бити поделе акција запосленима у другим јавним предузећима, нити се зна рок њихове приватизације. Спорно је искључивање од поклона грађана који су то право имали по досадашњем закону. Није тачно да смо први који бесплатно делимо акције у оваквој врсти предузећа. Неки предлози су оригинални, али ће се видети какви су им ефекти, а неки су и неизводљиви. Предлагани су јефтинији и лакши једнократни поступци, али они су игнорисани и предлагач закона је одлучио да се текст не може мењати.

Добро је што ће се током наредне године коначно утврдити ко су добитници акција. Добро је да је законом одређено да се ускоро крене у приватизацију НИС-а и других пет предузећа, што ће омогућити да професионални менаџери замене партијске кадрове у њима, како би њихови производи и услуге били повољнији, а грађанство постало заинтересовано за њихов успех. Можда ће то убрзати реформе у Србији, без којих се преспоро напредује.