Бајага – Челзијев акционар и Звездин члан

Настављамо да анализирамо идеју Звездиног новог председника Владана Лукића да се тај клуб организује на „шпански начин”, што поред осталог значи окупљање великог броја чланова. Као што смо већ писали, Лукић је сигуран да би Звезда могла да привуче барем 50.000 чланова, колико рецимо има Бетис из Севиље (у Шпанији највише има Барселона – више од 155.000, па Реал – више од 90.000). Ако би годишња чланарина била упола мања него у Шпанији (просечна око 100 евра), значи да би клуб од 50.000 чланова добио 2,5 милиона евра, што је отприлике трећина буџета „црвено-белих” за наредну сезону (у претходних неколико сезона буџет је био око 10 милиона, а сада је најављено значајно смањење).

Многи сматрају да је „шпански модел” права ствар за Звезду, неки се томе противе, а ми смо од четворице проверених „звездаша” хтели да чујемо шта о томе мисле. Пре свих, питали смо аутора њене химне, књижевника Љубивоја Ршумовића.

– По мени, то је добра идеја јер се зна како у Шпанији функционишу клубови. Сигуран сам да Звезда за месец дана може да надмаши 155.000 чланова колико има Барселона. Ја бих се свакако учланио. Али, сматрам да би из клуба требало да ме позову ако тако нешто организују и ако то буде постављено на иоле озбиљним основама. Да се не лажемо, Звезда је у једном тренутку погубила везу с највернијим навијачима. Рецимо, ја већ 20 година не идем на њене утакмице, а био сам члан управе и спортског друштва и кошаркашког клуба и написао химну и такмичио се у карате клубу и основао тај клуб. Престали су да ме позивају на утакмице, на неке годишњице, а онда сам и ја дигао руке. Љубав мора да буде обострана. Поготово је то битно нама који смо старији од Звезде. Требало би да се она покаже мало каваљерски према нама.

Од пријатеља виолинисте Јована Колунџије чули смо да га много боли Звездино посртање, што је он и потврдио („Као велики звездаш ишао сам на све утакмице до почетка деведесетих, када је дошло до распада многих система па и Звездиног…”):

– Пратим шта се дешава у Звезди, више с неким разочарањем њего што видим излаз. Звезда се батрга већ годинама. Опет, и да се организује као Реал и Барселона, пошто је наш стандард знатно нижи, ниво улагања чланова био би мањи. Озбиљне фудбалске машинерије се подмазују милионима долара. Пристао бих да плаћам чланарину, јер би то била нада да ће бити неког помака. Али нисам сигуран да би то решило проблеме. Све су то скромни покушаји, али можда је боље и тако јер овако је очигледно безнадежно. Звезда не може независно од других да реши своје проблеме, јер и њен интерес би требало да буде да, рецимо, нишки Раднички буде опет јак. Чак и да Звезда направи јак тим, он би био бесмислен у слабој лиги. Ако вас конкуренција не стимулише, пропали сте. Знам то по себи, јер свуда у свету, иза сваког грма, вреба један страшан виолиниста. Зато сте читав живот у страшној тензији. Звезда може да доведе 10 фантастичних играча, али шта ће они да раде у оваквој лиги која вуче на доле.

Попут Љубивоја Ршумовића, и Момчило Бајагић Бајага посветио је једну песму Звезди, а не тако давно био је и члан скупштине фудбалског клуба. Пре но што је нешто рекао о Звезди, Бајагић је желео да каже да већ учествује у „финансирању” једног клуба и то каквог:

– Имам пријатеља који је брокер на берзи и велики фан Челзија. Нисам Челзијев навијач, али сам на једној утакмици навијао за Челзи, због чега ми је тај мој пријатељ купио једну деоницу тог клуба. Она је тада вредела 10 фунти. То ми је било симпатично, јер су ми сваке године слали писмо из Челзија које је почињало речима – драги сувласниче! Тих 10 фунти је за протеклих 10 година нарасло на 50-60 фунти. Мени тај новац не представља ништа посебно, али је леп осећај да те тамо неко сматра својим због једне деонице. Тај клуб ми је симпатичан због мог пријатеља Банета.

Што се тиче Звезде, Бајагић каже да је „приватизација можда најбоље решење”, али сматра да вреди разговарати и о шпанском моделу:

– Звезда има огромну армију навијача и у земљи и у дијаспори. Скоро сам се вратио из Америке. Тамо су на концерте долазиле „Делије Чикаго”, „Делије Милвоки”… Сретали смо се са навијачима и у Аустралији, а о Европи и да не причам. Позната је ствар да од свих клубова из Србије она има највише навијача. Чланарине би свакако биле добар извор прихода, али сигурно је да то не би подмирило све потребе клуба. Свакако, ја бих био спреман да плаћам чланарину. Али, пошто смо сиромашнија земља од Шпаније, чланарина би требало да буде примерена нашим условима. С неком популарном ценом сигуран сам да би Звезда привукла и више чланова од Барселоне. Био сам у домовима наших људи широм света и врло често сам у дневној соби виђао Звездин грб или постер европског првака из Барија 1991. или неки урамљени дрес. Зато мислим да би свако од њих волео да има на том зиду и своју приступницу Звезди, а и она би од тога свакако имала користи.

Глумац Милан Калинић, који често с трибина даје Звезди подршку, каже:

– Звезди је потребан огроман новац, а то у њу може да унесе само појединац. Што се тиче чланарина, од њих, реално, не би могло да се скупи више од трећине буџета. Онда се поставља питање: шта ћемо с две трећине? Код нас нема зараде ни од ТВ права ни од улазница. Барселони је лако. Она прода ТВ права за 100-150 милиона, сад је од Лиге шампиона зарадила 300 милиона, а да не говоримо кад за њу потпише нека звезда колико добија од продаје његовог дреса. Зна се да је Бекам у Реалу сам себе исплатио од продаје дресова. Било би све у реду да играмо у Лиги шампиона, јер ту су паре. Причао сам с навијачима. Они нису против тога да у њу дође неко с много пара. Што би неко у Србији био против тога да Звезда буде власништво неког као што је Роман Абрамович. Не бих рекао да су навијачи Челзија несрећни због тога. Шта фали навијачима Панатинаикоса, Олимпијакоса… Шта фали навијачима Манчестер ситија који су купили Арапи?

Калинић, слично Колунџији, сматра да је срж свега јака лига:

– У тренутним условима ниједан клуб код нас не може да функционише. Није решење да имамо само Звезду и Партизан. Решење су јака лига и приватизација. Да свог газду добију и нишки и крагујевачки Раднички, Напредак… Ма колико желео да Звезда сваке године буде првак, то није добро за фудбал. Волео бих да у сваком колу имам трему, као некада кад Звезда оде на гостовање у Винковцима а ја преседим недељно поподне уз радио грицкајући нокте. Па кад оде на Кантриду опет дрхтим… Зато сам се после сваке победе радовао као мало дете.