Федерер изједначио рекорд Сампраса

Сентименталност је задовољена и можда се гануће с победника чије су очи влажиле сузе пренело на свих 15.000 гледалаца на стадиону „Филип Шатрије” у Паризу. Швајцарски ас Роже Федерер, вероватно најбољи тенисер свих времена, најзад је покорио и „Ролан Гарос”. У финалу је савладао сензационалног Швеђанина Робина Содерлинга са 6:1, 7:6 (7:1), 6:4.

Тако је на овогодишњем турниру, по много чему друкчијем од неколико претходних, намирена и спортска иронија. Федерер се први пут у париском финалу осећао комотно и суверено. Преко пута њега није био Шпанац Рафаел Надал него тенисер који је неприкосновеном краљу шљаке нанео први пораз на „Ролан Гаросу” и то већ у осмини финала.

Швајцарац је освојио 14. „грен-слем” титулу и тако се изједначио с рекордером прослављеним америчким тенисером Питом Сампрасом. Остала је, међутим, у његовом тријумфу дилема као горчина – да ли би подигао Куп мускетара да се и четврти пут узастопно у финалу срео с Надалом, који му је препречио пут ка престолу и у свом дебитантском учешћу 2005, али у полуфиналу.

Федерер је тријумфовао тамо где се сматрало да Шпанац не може да изгуби, чак ни против њега. Подвиг Содерлинга је променио ток тениске историје, али зато на „Ролан Гаросу” није задовољена и романтика „белог спорта” каква је прошле године обузела и последњег уздрхталог посматрача на централном вимблдонском игралишту. Надал је на трон највећег тениског такмичења дошао после непосредног окршаја с дугогодишњим владаром Вимблдона, у најузбудљивијем мечу тениске историје. Њој је Федерер остао дужан, можда само до следеће године.

Содерлинг, који на светској листи заузима тек 25. место, а пре „Ролан Гароса” није пребродио треће коло ни на једном турниру за „грен-слем”, освежио је сећања на своје славне земљаке Бјерна Борга и Матса Виландера, који су у Паризу укупно освојили девет трофеја. Иако је крчећи пут ка финалу надмашио себе, публика је видела само један остварени сан, онај Федереров. Содерлинг је у мечу своје каријере имао тек нешто више снаге да се супротстави потоњем славодобитнику од земљака Микаела Пернфорса, који се 1987. као сензационални финалиста покорио чувеном Ивану Лендлу (6:3, 6:2, 6:4).

Док се Швеђанин тргнуо после првог сета, у којем је био потпуно одсутан, можда је већ било доцкан да се поткопава Федерерова самоувереност. Швајцарски ас је убио и оно мало неизвесности с четири аса у тај-бреку другог сета. Све и да је подсвесно био притиснут размишљањем о могућем поразу, Федереру је било јасно да ову битку не сме да изгуби. Постао је тек шести тенисер свих времена који има титуле са сва четири највећа турнира. Ове године је четири деценије од како је славни Аустралијанац Род Лејвер начинио непоновљиви подвиг, и то други пут, да је четири највреднија трофеја узео у истој сезони. Можда је то ново поглавље у великом супарништву које су последњих година развили Федерер и Надал...

– Ово је, вероватно, највећа победа у мојој каријери. Био сам под страшним притиском, али сам успео. Сада више не морам да слушам како никада нисам освојио „Ролан Гарос” – казао је Федерер.

Г. Анђелић