Шта ће помислити о мени

Недавно сам у једном београдском дому здравља присуствовала интересантном дијалогу. Наиме, жена средњих година је дошла да закаже гинеколошки преглед јер је боли стомак, а када ју је медицинска сестра упитала ко је њен изабрани гинеколог она је одговорила да га нема, да није на прегледу била више од 25 година, односно од када је родила сина.

У каснијем разговору са лекарима сазнала сам да је то сасвим нормална појава, да жене углавном долазе онда када су трудне и често више никад, све док их нека мука не притера. А с друге стране, та небрига за здравље репродуктивних органа доводи до тога да је проценат жена у Србији које оболевају од рака грлића материце међу највишима у Европи, а да се и по броју нежељених трудноћа и абортуса наша земља такође налази на неславном високом месту.

Одувек ме је занимало да ли су тачне приче да поједине жене не иду код гинеколога због тога што неко може да их окарактерише као „лаке“, зато што је то срамота или што ће можда по граду или селу почети да кружи прича да нешто са њима није у реду чим су „отишле код лекара који је на располагању само онда када жена треба да се породи“? И да управо таква веровања нису изумрла и да и даље постоје код много већег броја жена него што се мисли, уверила ме је докторка Ирена која је због одређених едукација у гинекологији боравила у готово свим местима у Србији и при том се наслушала разноразних прича о овој тематици.

– Много времена треба да ослободимо жене неких чудних веровања. У једном месту смо и са новинаркама локалних медија разговарали да нам помогну у рушењу табуа. Остали смо изненађени да и оне нису хтеле на гинеколошки преглед, јер верују да би људи помислили да су промискуитетне – објаснила ми је ове ставове зачуђена докторка.

Ово је само један пример који потврђује да је, нажалост, иако живимо у 21. веку и имамо бројне могућности да се боље информишемо, неким женама брига о свом здрављу на последњем месту, да нису свесне ризика и да је у неким случајевима много битније шта ће комшија да помисли уколико је види на степеницама гинеколошке клинике него да ли ће, можда, само један преглед довести до тога да се нека болест открије у самом почетку, кад је излечење могуће. Она стара девиза „ма, неће баш мени да се деси“ нимало није поуздана, што се показало у великом броју случајева. Увек треба имати на уму да онај ко цени себе цени и своје здравље. А оно – нема цену.