Заљубљена у висине

Када је донела одлуку да своје снове о летењу претвори у животни позив није ни сањала на какав ће отпор мушкараца наићи. Пре тачно 60 година, Људмила Јовановић, ваздухопловац, успешан спортиста и прва жена која је на овим просторима стекла звање саобраћајног пилота-инжењера, почела је да осваја небеске висине, обарајући рекорде у једриличарству. Највише ју је нервирало то што је овде владало мишљење да је жена по природи створена само за рађање деце и варјачу и што су због таквог става мушкараца жене тешко успевале да се пробију у ваздухопловству. Нису хтели да је приме у Вишу ваздухопловну школу због тога што је жена и то често са изговором: „Жао нам је, попуњен је број студената.” Ни тада, ипак, није хтела да одустане. Уз помоћ једног професора и своје упорности успела је да испуни жељу и раме уз раме са мушкарцима науче тајне ове професије.

– Моја породица становала је близу аеродрома и свакодневно сам слушала звук авиона. Претпостављам да је то утицало да се одлучим за ову професију, а често сам и сањала да летим као птица. Срећна сам што је и мој супруг Михајло везан за ваздухопловство и што смо све слободно време и одморе проводили на аеродромима. Никада нисам доживела непријатности док сам летела, осим што ми је једном приликом на авиону отпао точак при полетању – истакла је седамдесеттрогодишња Људмила Јовановић.

Више од 1.200 сати у ваздуху

Ова симпатична заљубљеница у висине рођена је у Зрењанину, а члан аероклуба постала је давне 1948. године, где је и почела да се бави моделарством, једриличарством и падобранством. Основала је Удружење жена летача, а недавно је представила своју књигу „Жене летачи Југославије”, у којој се налази 121 биографија наших жена летача, које су Људмили доставиле своје биографије, са циљем да се сачува од заборава допринос дама ваздухопловству у 20 веку.

– Прва појава жена у ваздухопловству у нашој земљи помиње се тек тридесетих година прошлог века. О њима никада ништа није написано, па ми је требало много времена, око десет година, да сакупим и објединим све податке – објаснила је наша саговорница.

Људмила је током своје летачке каријере провела више од 1.200 сати у ваздуху. Летела је у више од 20 типова једрилица и исто толико типова авиона.Још држи рекорд постављен једрилицом из 1953. године, у дисциплини трајање лета, када је у ваздуху провела 11 сати и један минут. Тај њен рекорд никад неће бити оборен јер је ова такмичарска дисциплина укинута због великог ризика по такмичаре.

Разговор са Титом

Професија јој је помогла да упозна интересантне људе, а један од њих био је и Јосип Броз Тито.

– Срела сам га на пријему поводом Светског падобранског првенства. То је било после његове операције ноге, тако да је седео у ћошку сале. Пришла сам му и разговарали смо о најобичнијим стварима, као и његовом здравственом стању. Био је то веома пријатан разговор – додала је Јовановићева.

А да ивер не пада далеко од кладе потврђује чињеница да је Људмилина ћерка Јасмина имала само три недеље када је доживела први контакт са ваздухопловством, јер су родитељи већ тада почели да је доводе на аеродром. Кад год су се мама и тата винули у висине, бебу Јасмину чували су пилоти, једриличари или падобранци који су се налазили на земљи. Зато није ни чудно што је већ са 15 година завршила обуку у једриличарству.

Наша саговорница каже да су јој године пролетеле и да има осећај да јој се све ово јуче дешавало. И дан-данас са супругом одлази на аеродроме и дружи се са људима који деле исту страст према овој професији. Истиче да живи као сав нормалан свет и да је увек добро информисана јер свако јутро започиње – читајући „Политику”.