Словенија неће Албанце са KиМ

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 9. јуна – Влада премијера Борута Пахора усваја уредбу којом ће забранити запошљавање држављана Косова у Словенији, сазнаје „Политика” у кабинету владе. Пун назив документа који је спреман за парафирање и чека формалну потврду гласи „Уредба о ограничавању и забрани запошљавања и рада странаца”. Имали смо увид у одлуку којој недостаје само број деловодника и потпис генералног секретара владе, а којом се озакоњује уредба којом ће Љубљана, која је међу првима признала државу Косово, бити прва међу земљама Уније која код куће забрањује рад „држављанима са сталним местом боравка на Косову”.

Обуставу издавања радних и боравишних дозвола за грађане са Косова најавио је министар рада Иван Светлик. Мера је резултат, како нам је речено, „злоупотреба радних дозвола, као и дозвола боравка у Словенији” јер су „странци са пребивалиштем на Косову” словеначке дозволе користили као одскочну даску да се из Словеније отисну пут Западне Европе, где су под плаштом словеначких папира радили „на црно”.

Службеној Љубљани је највише притужби стигло из Швајцарске али и из других држава шенгенског режима, са Немачком на челу. Из Берна и Берлина су учестала упозорења да је „ове године нагло скочио број држављана Косова који траже посао у Западној Европи ’на црно’, а опремљени су словеначким дозволама”, што је понукало Пахорову владу да забрани издавање дозвола и за представнике и власнике малих и средњих предузећа.

На удару су се нарочито нашли „држављани Косова јер су показали највише сналажљивости и иновативности приликом злоупотреба једноставног система добијања радне дозволе” у Словенији.

То је одговор словеначке администрације на светску економску кризу и енорман број незапослених забележен у Словенији почетком јуна, признаје министар Светлик. Стога ће бити забрањен и „увоз” сезонских радника који су протеклих година попуњавали дефицит радне снаге у грађевинарству, туризму, пољопривреди и шумарству. Полиција, Министарство спољних послова и Завод за запошљавање открили су и да је од новембра прошле године у Словенији муњевито (и неоправдано) скочио број нових предузећа која су оснивали „држављани Косова”.

Те фирме су „повереници Косовара” у Словенији једноставно регистровали преко улазне ВЕМ-тачке (портал словеначке државне управе који „пословним субјектима” омогућава да електронским путем брзо обаве регистрацију нове фирме). На основу тако стечене радне дозволе затим добију дозволу за настањење две особе. Утврђено је да већина новопечених бизнисмена са Косова већ следећег дана по уласку у Словенију пакује кофере и сели се у друге „државе шенген-зоне”. Потом су увек исти „повереници” ликвидирали тек основано предузеће у Словенији, подигли оснивачки капитал у висини 7500 евра и онда са новим партнерима са Косова – поновили поступак.

Испоставило се да су грађани са Косова, изузев што су пронашли рупе у словеначким и прописима ЕУ, били успешни и у „освајању Европе”; иако им је словеначка дозвола боравка допуштала да се слободно крећу „шенген-зоном” највише три месеца, успевали су да „продуже” боравак у ЕУ, приде су нашли посао а уз нешто среће неки су успели да склопе и брак.

Прво је прекипело Швајцарској која је за „држављане Косова најчешћа крајња дестинација”, па дневно процесуира по 15 случајева злоупотребе словеначких дозвола, а уз то је Словенији већ испоручила једанаест „држављана Косова”. Надлежни у Љубљани страхују да тек предстоји лавина „повратника”, јер је „словеначка амбасада у Скопљу држављанима Косова током свега два месеца (од јануара до марта 2009) издала чак 3600 боравишних дозвола”, што је готово једнако бројци коју су „Косоварима” издале све остале европске државе. Држављани Косова су успели да током првих шест месеци ове године добију више од половине свих нових дозвола за запослење у Словенији, при чему су искористили више од трећине целе овогодишње квоте од 11.000 дозвола за запослење странаца превасходно са тла „некадашње Југославије”.