Одлазак рокенрол пионира

Гитариста, пијаниста, ловац на таленте и рокенрол пионир Ајк Тарнер преминуо је у среду у 76. години у својој кући у Сан Маркосу, месту поред Сан Дијега, потврдио је медијима његов менаџер Скот Хановер. Музичар је годинама боловао од емфизема, а узрок смрти није званично објављен.
Рођен у Мисисипију, Ајк Вистер Тарнер је од малих ногу почео да свира у бендовима. Његов албум из 1951. године "Рокет 88" сматра се првом снимљеном рокенрол плочом икада и представља један од првих примера примене гитарске дисторзије у музици. Тарнер је написао и продуцирао ову песму која на крају није издата под његовим именом већ под именом саксофонисте и певача у тој песми, Џекија Бренстона. Занимљиво је да је Тарнер ову плочу реализовао у Семовом студију у Мемфису, у који је неколико година касније закорачио и младић под именом Елвис Присли.

Највећи Тарнеров успех у каријери везује се за плодну музичку сарадњу са Аном Булок коју је упознао током наступа у Тенесију. Тада тинејџерка, Булокова је зграбила микрофон на том концерту и својим препознатљивим промуклим гласом задивила Ајка који ју је одмах ангажовао као пратећу певачицу. За непуних годину дана она је променила име у данас светски познато Тина Тарнер и преузела главне "вокалне дужности". Заједно са партнером сачињавала је један од најпрепознатљивијих рок дуета шездесетих година.

Упркос великој популарности и бројним хитовима као што је, на пример, "Proud Mary", Тина је 1976. напустила Ајка због константног вербалног и физичког злостављања које је, по њеним речима, имало и облике тортуре.

Суровост је као сенка пратила Ајков имиџ, посебно после биографског филма о Тини Тарнер "Шта љубав има с тим" у коме је приказан у веома негативном светлу. Он је тврдио да је прича из филма једнострана, а Тина више од тридесет година није проговорила ни реч са бившим супругом. Пре месец дана, Ајк је у једном од последњих интервјуа тврдио како Тина и он заправо никад нису ни било званично венчани.

Због повезаности са уживањем и продајом наркотика, Ајк је имао доста проблема са законом. Почетком деведесетих служио је затворску казну од 17 месеци. Говорећи о том периоду, Ајк је једном приликом изјавио: "Тај део мог живота је као пут до пакла и назад. Неким људима попут мене потребно је да загазе до колена у сопствену воду не би ли открили о чему се заправо ради. Срећан сам што сам преживео."

Последњих година живота Ајк је снимао блуз плоче. Ове године је његов албум "Risin′ with the Blues" награђен "Гремијем". Сарађивао је и са многим младим музичарима, одржавајући контакте и са његовим исписницима. Примљен је у Рокенрол кућу славних 1991. године. "Нема сумње да је Ајк Тарнер један од великих рокенрол архитеката. Он је као лидер и свирач дефинисао звук читавог жанра. Његово наслеђе неће бити никада заборављено", прокоментарисао је вест о смрти славног музичара Мајк Портнау, председник америчке "Recording" академије.