Дуг пут до највишег научног звања

У нашој земљи је од 1905. (када је званично основан први српски универзитет) до краја 2002. године докторирало 15.656 научника, док је магистрирало готово дупло више – 27.153. У Србији је у истом периоду титулу доктора наука стекло 4.014 жена и 11.524 мушкарца, звање магистра су понеле 26.924 особе оба пола, а специјализирало је 8.513 последипломаца.

Ово су само неки од занимљивих података који се могу пронаћи у свескама Едиције "Научници Југославије", иначе заједничком издању Задужбине "Андрејевић" и Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић".

Прикупљени подаци откривају да је највише доктора наука све до средине седамдесетих долазило из агрономије (пољопривреде), ветерине и шумарства, а да примат касније преузимају медицина, економија, право, књижевност и политичке науке.

О "инфлацији" титула говоре подаци с почетка осамдесетих. Током те деценије број највиших титула кретао се од 424 до 505 годишње. А каква је ситуација данас? У последњој деценији број нових доктора наука усталио се на око 400 годишње. Прво место, наравно, држе медицинске науке.

У историји наше земље, највише докторских звања додељено је 1965. године – 622, а посебно "плодне" биле су и 1981. (508) и 1987. година (523).

-------------------------------------

Шта је све ново

Овим законом је много тога промењено, али је датум почетка школске године остао исти: 1. октобар. Школска година може се делити на два семестра, од којих сваки траје 15 недеља; три триместра, од којих сваки траје 10 недеља, и у блокове, у укупном трајању од 30 недеља. Настава је подељена у семестре, триместре или блокове. Предмети се деле на обавезне и изборне.

Сви предмети морају бити једносеместрални (изузетно и двосеместрални) како би студенти могли лакше да их савладају и међусобно комбинују. Закон о високом образовању ограничава број испитних рокова на пет у току академске године и то: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски.

Уз индекс и диплому о стеченом високом образовању уводи се и додатак дипломи. Диплома и додатак дипломи се издају и на енглеском језику, а "додатак" садржи детаљне податке о успешно окончаном студијском програму, као и опис система високог образовања.

Новина су и број бодова, који ће сваки академац добијати уз оцене. То, рецимо, значи да ће академац који студира на терет буџета уписати наредну годину студија ако оствари 60 бодова без обзира на успех, тј. просек оцена. С друге стране, академац који плаћа своје школовање може да пређе у бесплатан статус ако је у току претходне године остварио 60 бодова и ако у квоти буџетских студената има упражњених места (што је такође новина).

Закон о високом образовању подразумева постојање две врсте студија:

– академске – које студента треба да оспособе за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа. Ова врста студија се базира на научноистраживачком раду и организује се једино на универзитетима.

– струковне – које су усмерене на примену знања и вештина потребних за обављање неке примењене делатности или струке. Програме струковних студија могу изводити Академије струковних студија (битно модификоване садашње више школе) и/или универзитети.

Нивои студија су:

1. Студије првог степена

– основне академске студије – од 180 до 240 ЕЦТС бодова

– основне струковне студије – 180 ЕЦТС бодова

2. Студије другог степена

– дипломске академске студије – мастер – (претходно 180 ЕЦТС) + најмање 120 ЕЦТС бодова или (претходно 240 ЕЦТС) + најмање 60 ЕЦТС бодова

– специјалистичке струковне студије – најмање 60 ЕЦТС бодова

– академске студије – најмање 60 ЕЦТС бодова

3. Студије трећег степена :

– докторске академске студије – најмање 180 ЕЦТС бодова уз претходни обим студија на основним и дипломским академским студијама од најмање 300 ЕЦТС бодова.