Српска прича са хепиендом

Текст о састанку који је пре свега изједначио значај српске кошаркашке лиге и НЛБ шампионата, у дану када је уговор потписан у нашој „Кући кошарке”, Евролига је објавила као ударни на својој презентацији на Интернету.

Из регионалног такмичења су га преузели и ставили под ознаку „интервју”, на официјелној страници на глобалној компјутерској мрежи? Без слика, којих је било на порталу Евролиге, чији је извршни директор Бертомеу посредовао у договору.

Епилог вишемесечног галиматијаса који је поново заоштрио односе у нашој кошарци, ослабио је једино позицију НЛБ лиге, која неће као до сада носити скоро пет пута више бодова него Кошаркашка лига Србије.

Од сезоне 2011/2012. српски репрезент у Евролиги биће екипа која у претходној години оствари највише поена који ће се дистрибуирати по моделу 40 одсто НЛБ, 40 одсто Лига Србије, 20 одсто еврокупови.

Захвалност Партизану

У „Јадранској лиги” мораће већ у следећој сезони да изврше и све оне промене које су протеклих година избегавали да ураде, пре свега у давању управљачких и власничких права српским клубовима сразмерно њиховој улози.

Иако је ту и тамо констатовано како је Партизану, који ће играти у Евролиги наредне две сезоне, овим споразумом „украдена једна година” у елитном европском такмичењу, то заиста није случај.

За спорну сезону 2011/2012, према досадашњем систему трогодишњег бодовања, тренутна табела би имала следећи изглед: Партизан 38, Хемофарм 13, Црвена звезда 12 бодова. „Црно-бели” би у преостале две сезоне морали да одбране тих 25 бодова плуса, а у свакој понаособ ривали би могли да освоје тридесетак.

Велика предност – да, али је сигурно да би била сачувана отприлике колико и најава да ће Партизан освојити још осам узастопних српских титула, колико су из његовог табора недавно предвидели (не при резултату 2:2 у финалу плеј-офа).

Партизану је та трећа година у Евролиги практично одузета лане, у време када су Црвену звезду чинила само четири играча, будући да је тада Евролига одлучила да се одустане од идеје о трогодишњем уговору за период 2009-2012, који су „црно-бели” по ранијој рачуници већ били обезбедили, и пређе на једногодишњи уговор према трогодишњем бодовању.

У том смислу је и била изјава Ђордија Бертомеуа да је могућност трогодишњег уговора за Партизан била легитимна и да се дугује захвалност нашем клубу за ширину коју је показао.

У случају Партизана, после свега, остаје утисак да је у превеликој несразмери однос према Евролиги, од које ситуације које нису пријатне за њега доживљава врло често и кроз суђење на терену, и наступ према осталим нашим клубовима.

Покренути сопственим интересима, српски клубови су ипак остварили безмало судбоносни заокрет за домаћу лигу.

Од јесени 2010. године када све ступа на снагу, српско првенство може да буде битно чак као онда када је просто шампион ишао у Евролигу. После две трећине сезоне у којима ће клубови делити оних 60 одсто из НЛБ лиге (првак 40 бодова, другопласирани само пет мање, трећи 30, четврти 25) и еврокупова, са правим такмичарским набојем улазиће се у Суперлигу Србије (првак 40, други 30, трећи 20, четврти 10).

Драматику нашег такмичења додатно може да појача чињеница да по новом моделу у НЛБ лигу неће више моћи пет, него само четири тима.

У Црвеној звезди су споразум испратили и са мало тријумфализма, почињући информацију на свом „сајту” реченицом: „Дилеме и званично више нема, ако је икада и било”. Напоменуто је како је Партизанов председник Даниловић једини „заборавио” да у међусобним изразима захвалности помене Звезду.

Збиља, нема дилеме да је Звезда одиграла велику улогу у борби да се систем промени, мада можда у њеном табору, за пар година, процене да би требало да се осмисли још бољи модел попуне Евролиге, који би рецимо довео и до слоге наших клубова усред борбе за бодове у српском првенству...

Окретање себи

Када је реч о наредном периоду, у праву су у ФМП Железнику када инсистирају на томе да ће морати на време да се испоштује цео споразум и са оним делом о организационим променама НЛБ лиге.

Тако ускоро можда ни његови клупски челници неће морати, који минут после освајања европске титуле јуниорског тима, да напомену како је тај велики успех остварен у регуларним условима, у којима ће „ФМП увек имати добар резултат”.

Том приликом у Берлину прошлог месеца, нису само рекли да ли је нерегуларна била НЛБ лига, српско првенство, или Еврокуп, који организује Евролига, организатор поменутог такмичење јуниора, а у којем је ове сезоне тим из Железника остао иза Артланда, тек деветог тима на крају немачког шампионата, и Фортитуда, новог члана италијанске Друге лиге...

Помоћ Борислава Станковића, којег је и Евролига истакла у први план, подсетила је и на времена када су наши људи водили главну реч у међународним круговима. У неку руку, страно посредовање на концу сезоне је у складу са спољним утицајем који је обележио и њен почетак.

У септембру, Хемофармов концерн је прихватио да престане да спонзорише Кошаркашки савез Србије по захтеву тадашње америчке сенаторке Хилари Клинтон, због случаја Миладина Ковачевића.

Било је и зато лепо видети представнике Хемофарма у „Кући кошарке”, чији домаћини су се најмање питали око свега, а могу да буду најзадовољнији.

На крају, после година у којима је велики део активности клубова био усмерен на потезе Евролиге, НЛБ лиге, нашег савеза, управа ривала, разних интересних група, они могу више да се окрену себи. И можда да не злоупотребљавају бар оне медије који су коректно преносили њихове акције ван паркета.

-----------------------------------------------------------

Нови систем на примеру

Нови систем би на примеру протекле сезоне овако изгледао: у плеј-оф Партизан би ушао са 55 бодова (15 по основу четвртфинала Евролиге), а Хемофарм са 38 (рачунајући да је био трећи у НЛБ лиги, осам бодова из Еврокупа). Вршчани би елиминацијом „црно-белих” у полуфиналу, а били су близу да изборе „мајсторицу”, дошли у ситуацију да у финалу играју за трофеј који би их одвео право у Евролигу (78 бодова). Партизан би трећим местом могао до само 75.

Г. Ковачевић