Нема недодирљивих

Када се за који дан почне са процесом акредитације, многе високошколске установе морају да се припреме на болне резове. Просветне власти су обећале да неће бити недодирљивих и да ће кроз ово "решето" морати да прођу апсолутно сви. И државни и приватни. И факултети и академије и више школе. Изненађења ће сигурно бити, а студенти са образовних установа које буду принуђене да ставе "кључ у браву" имаће одређен временски период да заврше започете студије.

Јер, ако дозволу за рад мора да тражи и један Харвард, зашто не би и било који српски факултет. (У Америци постоји чак 12.500 универзитета и државних колеџа и нешто више од 15 милиона студената. Заблуда је да познати амерички универзитети нису акредитовани јер им је довољна дугогодишња репутација. Нико није изузет од акредитације, па ни Харвард који је дао тридесетак нобеловаца и чије име траје више од 360 година, наводи се у једној од првих публикација Министарства просвете на ову тему.)

Студије дуге, тешке и скупе

Посебно драматични дани очекују више школе, које су за сада наставиле с радом, али без могућности уписа нових студената после школске 2006/07. године. По новом закону, она виша школа која не добије дозволу за рад престаће да ради у року од две године од дана доношења решења о одбијању захтева за издавање дозволе за рад. Стари академци имаће право да такође у року од две године приведу школовање крају.

Акредитација је само једна од бројних новина са којима ће се високо школство у Србији суочити у наредном периоду. "Кривац" за то је Закон о високом образовању који је ступио на снагу у септембру прошле године и који се сматра реформским законом који треба да доведе до усаглашавања нашег високог образовања са европским нормама и стандардима Болоњског процеса. (Болоњски процес, у коме учествује 45 европских земаља, има за циљ креирање јединственог европског простора високог образовања до 2010. године. Његово увођење у систем нашег образовања трајаће постепено током наредне две године.)

Иако смо се у свету дичили знањем наших студената и дипломаца, на улазак у Болоњу није нас приморала само Европа, већ и нимало ружичаста ситуација код куће. Истраживања су показивала да од укупног броја уписаних студената око две трећине никада не заврши студије. Једна трећина која успе да дипломира у просеку студира два пута дуже него што је то програмом предвиђено. Студије су дуге, тешке и скупе, а академци се жале на корупцију коју је готово немогуће открити и доказати.

Ово су само неке карактеристике универзитетског система Републике Србије, које су побројане и у званичној публикацији просветних власти, а коју је пред одлазак сачинила екипа министра Гаше Кнежевића.

"Двојка" у Бергену

У међувремену нас је оцењивала и Европска асоцијација универзитета (EUA), која је у кључне слабости постојећег система високог образовања убројала и непотребно дуплирање наставних кадрова, инфраструктуре (лабораторије, библиотеке...), служби и услуга (рачуноводство, студентска служба, општи послови), неадекватну расподелу простора, застареле програме и наставне методе, уско оријентисане програме непримерене захтеву тржишта, неадекватну мрежу високошколских установа, низак ниво практичних знања и вештина, изузетно мали број дипломираних студената (30 одсто од броја уписаних), немогућност стицања било какве дипломе за оне који су положили много испита а нису окончали студије, непостојање система контроле квалитета, нејасну уписну политику, диктирану моделом финансирања и расположивим простором, изузетно лошу репутацију виших школа...

На све ово надовезала су се и истраживања која су радили сами академци и која су потврђивала налазе старијих. Тако је једно истраживање Студентске уније Србије међу академцима Београдског, Новосадског, Крагујевачког и Нишког универзитета показало да чак 60 одсто испитаника не полаже у року баш због обимног градива. А да није реч о лошим студентима показује и податак да се на овај проблем жали чак 43 одсто академаца са просеком изнад 8,5. То што не дају годину за годином академци правдају и великим бројем заосталих испита (38 одсто) или високим критеријумима професора (36 одсто).

Ситуацију је додатно искомпликовала и једна – "двојка", коју смо за наше реформске покушаје добили на европском министарском састанку у Бергену. На списку од 43 земље, Србија се нашла на 41. месту, изнад Босне и Херцеговине и Андоре. Од земаља у окружењу, у Бергену су се најбоље пласирале Словенија која је на 24. месту с оценом 4, Бугарска на 26. с 3,7, колико има и Француска. Црна Гора је прошла боље од нас, на 32. и 33. месту с 3,3 бода, колико су добиле и Турска и Италија, док је Хрватска заузела 37. место с оценом 3,1. Најбоље, односно прве по оствареним реформама које за циљ имају да до 2010. године створе јединствен европски образовни простор, биле су Шведска и Данска са 4,9 бодова.

Следећи министарски састанак је заказан за 2007. годину у Лондону, када ће Србија имати "поправни испит". Сви очекују много бољу оцену, јер је у међувремену усвојен закон на који се чекало дуго, а у припреми је и закон о студентском организовању, који такође носи велики број поена.

--------------------------------

Буразерски систем

– Све док се не формира право тржиште радне снаге, ми можемо да имамо разне системе студирања где је само битно добити диплому којом ће се обезбедити запошљавање по "буразерском систему". Озбиљна тржишна привреда која се полако формира маргинализоваће аутсајдере на тржишту услуга високог образовања. Они ће и даље моћи да имају своје факултете, али ако не буду праћене одговарајућим квалитетом, те дипломе ће бити безвредне. На пример, у Америци постоји близу 200 правних факултета, од којих само десетак имају акредитације. Са дипломом из Арканзаса или Little Rocka ви се можете запослити само тамо и нигде више – рекао је ректор БУ др Дејан Поповић приликом прославе јубилеја Техничког факултета у Бору.