„Бука и бес уместо аргумената”

Министарство омладине и спорта издало је обимно саопштење из кога издвајамо суштину:

„На основу писма које је Олимпијски комитет Србије (ОКС) упутио председнику Србије Борису Тадићу и премијеру Мирку Цветковићу, а које су пренели медији, Министарство омладине и спорта сматра да је реч о паушалним оценама Нацрта закона о спорту и то без икаквих аргумената. ОКС без и једног јединог примера, Нацрту закона замера следеће:

- наводну неусклађеност са Стратегијом развоја спорта од 2009. до 2013, што је бесмислено јер је исто ово министарство писало и ту Стратегију.

- наводну неусклађеност с релевантним међународним и европским спортским правом, на шта одговарамо да је Нацрт закона недавно добио позитивна мишљења од Канцеларије за придруживање ЕУ, од Министарства правде и Министарства спољних послова. То су институције надлежне за процену ове проблематике.

- Такође је бесмислена оптужба да МОС жели да успостави доминацију над системом спорта и тиме руши аутономију спорта. Ако је то тачно, како ће онда аутори отвореног писма да објасне чињеницу да управо овај нацрт закона уводи ОКС у систем спорта, јер га тренутно важећи закон не помиње ни речју? Ми ОКС помињемо на шеснаест места, рецимо, укључујемо га у израду подзаконских аката и правилника, у процену оправданости организовања међународних такмичења, укључујемо га у Комисију која ће оцењивати програме спортских савеза и давати предлоге о висини финансирања истих, у важан посао одређивања категоризација и рангирања спортиста, у управни одбор Републичког завода за спорт..., али све то очито није довољно за нечије амбиције…

Мишљење ОКС-а није само неаргументовано, већ и усамљено. Током јавне расправе коју смо одржали у девет градова широм Србије, скоро сви су подржали овај Нацрт и рекли да је српском спорту што пре потребан модеран закон…Једини који су се побунили против Нацрта закона у целини јесу ФСБ (што смо сазнали из медија, јер нам никада нису достављене примедбе) и ОКС…

МОС се даље у свом саопштењу пита „да ли је заправо реч о нескривеним и нереалним амбицијама да ОКС по сваку цену буде ’капа српског спорта’ или је у питању интересна група која жели да закочи приватизацију, па зато предлаже да се цео процес врати на почетак”?

Даље се наводи:

„Чудна је подударност да су напади ОКС-а на Министарство и Нацрт закона уследили након смањивања њихових захтева за финансирање. ОКС је за 2009. тражио из буџета 160 милиона динара, или милион и седамсто хиљада евра! Да ли порески обвезници, кризом погођене земље, не треба да дају толики новац ОКС, три године пре олимпијских игара? Недвосмислено смо рекли: политика Министарства је да прве две године олимпијског циклуса оснажујемо гранске савезе за ОИ, а завршне две године тежиште припрема пребацујемо на ОКС…

Да ствар буде гора по ОКС, грански спортски савези нам достављају своје програме, а ми од новог руководства ОКС-а, иако је изабрано пре три и по месеца, још увек нисмо добили ниједан програм који су сами саставили. Само су нам проследили програме које је оставило претходно руководство”.