Апостоли Пера и Фића

Апостол Петар је Роки, Марија Магдалена Меги, а разбојник Варава Бери. Овако преименоване новозаветне личности нису протагонисти неке богохулне позоришне представе већ ликови новог превода Библије који је лично одобрио Роуан Вилијамс, кантеберијски надбискуп.

Лавину критика црквених кругова у Великој Британији нису изазвале само библијске личности назване надимцима, већ чињеница да је из ове верзије Новог завета избачен део из Прве посланице Римљанима (1,27) апостола Павла који говори о хомосексуализму:

"А исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду".

Борци за права хомосексуалаца у свету поздравили су објављивање овако редигованог Јеванђеља назвавши га "про-геј Библијом".

Како пише лондонски "Тајмс" у Новом завету који је превео пензионисани баптистички свештеник Џон Хенсон хришћанима се чак, саветује да више упражњавају секс. Тако у новој слободној интерпретацији по Хенсону апостол Павле у посланици Коринћанима поручује: "Саветујем да свако себи нађе сталног партнера. Муж и жена су дужни да међусобно удовоље сексуалним потребама. Није добро одбијати свог партнера".

Похвала кантеберијског бискупа

У свим канонским преводима Библије, па и оној енглеског краља Џемса, споран цитат који се односи на хришћане у брачној заједници у оригиналу гласи: "Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем" (1. Кор 7,5).

Поглавар Англиканске цркве сматра да ће нови превод Новог завета стећи већу популарност код верујућих људи. У предговору за Хенсенонову Библију др Роуан Вилијамс је похвалио преводиоца, јер је "Нови завет" ослободио "сувих и не толико потребних реченица и формулација". И британски теолог Лојд Петресон је подржао овакав слободан превод Новог завета, сматрајући да коментари јавности не могу имати тежину озбиљне научног приговора. Петресон сматра да је неопходно спровести широку расправу о томе како тумачити речи апостола у савременом контексту.

Поводом објављивања оваквог Јеванђеља у Енглеској, др Радомир Ракић, секретар Синодске комисије Српске православне цркве за превод Новог завета каже: "Чудим се да је кантеберијски надбискуп који важи за доброг познаваоца православља могао одобрити такав један превод. У време свог устоличења у Кантеберијској катедрали он је чак тражио да се чита православан симбол вере без умeтка `filioque`."

Протођакон Ракић истиче да овакви покушаји прилагођавања Библије данашњим читаоцима не представљају усамљене примере, али да они не воде ничему: "Не значи да ће неко радије читати Свето писмо, ако апостола Петра назовемо Пера, или апостола Филипа Фића. Оваква промена имена и избацивање стихова су страшне ствари, али то неће помоћи младима да боље схвате Библију, јер ће изазвати пометњу у главама када буду у књижевности наилазили на библијске ликове. Немогуће је, рецимо студирати енглеску књижевност без познавања превода Библије по налогу краља Џејмса из 1611. године који је два века био неприкосновен у Енглеској."

И Анатолиј Алексејев из Института за руску књижевност Руске академије наука у Петрограду у свом раду "Свето писмо и његово превођење" констатује како је " превод Библије таква врста посла где је сасвим неприхватљиво било какво прилагођавање садржаја новом културолошком контексту".

Српски преводи

Први преводи Светог писма, како пише Алексејев, сачињени су много времена пре настанка хришћанства. У време када су Јевреји били у вавилонском ропству, арамејски је преузео место јеврејског говорног језика. Стање се изменило с настанком хришћанства, јер је грчки језик омогућио већ у другом веку преводе Библије пре свега на латински и сиријски, а касније и на друге језике. Тако да данас сви већи језици имају на десетине, па и стотине превода Светог писма.

Како објашњава професор Ракић наш српски језик нема много превода Светог писма. Осим Ђуре Даничића који је по налогу Протестантског библијског друштва превео Стари завет, а Вук Караџић Нови завет ту су Библије двојице професора Новог завета Димитрија Стефановића из 1934. године и Емилијана Чарнића из 1972. године. У богослужбеној употреби по црквама СПЦ је званичан превод Светог архијерејског синода из 1984. године који је до данас имао пет издања. Прошле године појавила се и Библија Гласа цркве, ваљевско-шабачке епархије која је изазвала доста спора међу стручњацима јер је цело Свето писмо пребачено у екавицу.

Професор Радомир Ракић, аутор Библијске енциклопедије објашњава да многи Светом писму пребацују такозвани инклузивни, свеобухватни језик. И било је многих покушаја да се он модернизује. Тако су феминисткиње тражиле да се Света Тројица рашчлане по роду: Бог отац је мушко, Бог Син женско, а Свети дух да буде средњег рода.

"Оваквим покушајима наводне модернизације Библије не само да се силује језик, већ и теологија, а да не говоримо о хаосу који из тога проистиче", каже Радомир Ракић.

--------------------------------------------------------------------------

Хитлерова библија

Историја прекрајања Светог писма није нова. По налогу Адолфа Хитлера 1940. године одштампано је више од 100 хиљада примерака такозваних "фирерових Библија". Вођа Трећег рајха је 1939. године окупио групу теолога који су добили задатак да у преводу Јеванђеља докажу да је Исус Христос био аријевац, а не Јеврејин. У ту сврху је био основан и Институт за ликвидацију јеврејског утицаја на Немачку цркву. По налогу Ханса Југбаца, теолога Трећег рајха из молитава су избачене све речи које су имале јеврејски корен као "Алилуја" и "Месија" , а Јерусалим је назван "Вечним градом Бога".

Хитлер је тражио измену и Божјих заповести које је Мојсије добио на Синају и њихов број је повећан са 10 на 12. Тако су избачене шеста "Не убиј" и осма заповест "Не кради". Прва заповест у Хитлеровој Библији је гласила: "Поштуј свог фирера и Бога".