"Плави" добијају наследнике

Од извештача "Журнала"

САИТАМА, 2. септембра – Европски финале није сензација, већ доказ да је кошарка изнад свега игра, а не бизнис у коме се победе рачунају бројем нула у уговору.

У тој игри је важан појединац, али не на начин којим то америчке звезде исказују. Битан је само као део тима, шраф машине. У свакој постоје они важнији, али ни они не могу да функционишу без оних само наизглед споредних.

Уколико се и даље питате како је дошло до европског финала, договор лежи у одговору Теодораса Папалукаса, грчког лидера:

– Нисам ја феноменалан. Феноменалан је мој тим! Американци су добре атлете, али не прави се тим за месец дана. Ми смо заједно три године, размишљамо на исти начин, радимо по истој филозофији. Није реч о томе да смо бољи играчи од оних из НБА, важно је да смо бољи тим.

Управо то је издигло Грке, али и Шпанце. Оног тренутка када су остали без Гасола, били су већ прежаљени, ипак, показали су да имају снаге да издрже налет Аргентинаца. Са друге стране Аргентинци су већ на првом кораку платили казну недостатка колективности која их је красила свих ових година.

Неправедно би било рећи да олимпијски шампиони нису имали ветар у прса. Када су Шпанце, већ на старту, довели пред понор убедљивг пораза, Ромулдас Бразаускас је спречио потоп. Касније су у још неколико наврата Ернандезови изабраници имали помоћ Бетанкурових пријатеља, ипак, кључ пораза кошаркашких романтичара из Јужне Америке је у томе што за разлику од ранијих година нису били јачи од свих фактора на терену. Тело није било максимално спремно, нерви у таквим ситуацијама брже попуштају, свака мањкавост скупо кошта.

Уколико упоредите следеће изјаве актера данашњег финала, после кога Југославија више никада неће бити првак света, открићете заједнички именитељ победничких састава:

– Кључно је било то што нисмо изгубили самопоуздање ни у тренуцима када је противник водио са десетак поена разлике. Тренер нам је на тајм-аутима стално понављао да морамо да верујемо. Неколико добрих одбрана и шутева вратило нас је у игру, довело у бољу позицију и омогућило да славимо, – истакао је Димитрис Дијамантидис, по правилу хеленски јунак из сенке.

Млађани Серђо Родригез никада није био саиграч Панатинаикосовог аса. И поред тога размнишљају истоветно:

– Најважније за нас у финалу је да, ако почнемо утакмицу слабије као против Аргентине, не изгубимо веру у могућности и посустанемо, већ да наставимо у истом темпу.

Још једна коцкица победничког мозаика, мотивација, крије се у следећим речима актера завршног спетакла у Саитами:

– Овај шампионат је догађај мог живота. Осећамо велику подршку ауди из Шпаније, потрудићемо се да им поклонимо историјски моменат, – истакао је Родригез.

– Најбоља ствар нашег успеха је у томе што је десет милиона људи у нашој земљи и пет милиона у свету овог тренутка поносно што су Грци, – открио је Папалукас разлог који му је дао додатну радост у у успеху против Американаца.

И Грцима и Шпанцима биће ово први светски финале. Екипе које су оствариле историјски успех у мегдан улазе са истим мотивом, али и са различитим полазним тачкама.

Шпанци ће играти без Пауа Гасола. Да ли ће се показати да је он, попут Паркера за Французе, толико битан или ће управо његов изостанак мобилисати остале да надмаше себе, тешко је рећи. У сваком случају комплетне Грке то неће заварати, нити опустити.

Предност европских првака је управо у чињеници да су већ били шампиони и да знају како се долази до трофеја. Искуснији су и за разлику од црвене фурије имају лидере победничког менталитета и на клупи и на терену. Пепу Хернандез, без обзира на то што није клонуо духом на минус десет против Аргентине, није Панајотис Јанакис који је и као кошаркаш и као селектор био првак Европе. А Папалукас, то је већ прича за себе. У неко друго време имала би епски карактер.

Уз све то, овога пута је и код "милионерских џокера" ствар изједначена. Публике је подједнак број, а Мигел (Бетанкур) и Костас (Ригас) се не разликују као поп и "мала двојка".

Зато, данас, после јутарње кафе и самопослуге, укључите телевизоре и уживајте у кошарци за сладокусце.
П. Миљуш

--------------------------------------------------------------------------

Платон под обручима

Теодорос Папалукас, један је од играча који су продужена рука тренера на паркету. Такви су реткост, зато су и драгуљи. Попут старих наших асова, деведесетих Ђорђевића, у новије време Бодироге, доказује да је глава испред физикалија. Командант је коме саиграчи верују, јер зна да је лични пример најбоље погонско гориво за тим.

Запитајте се колико је водећих играча који би прихватили улогу резерве. Папалукас по правилу улази са клупе, како у ЦСКА, тако и у репрезентацији. И бива најбољи.

– Рекао сам свима и пре меча са Американцима да верујем у овај тим. Рекао сам да ћемо покушати да играмо жестоко, а паметно. Рекао сам да ће ово бити дуел најбоље одбране и најбољег напада, али и  да им неће бити лако, јер никад нису играли против одбране која размишља својом главом. Постигли су доста тројки на истеку напада, али нам је разум остао снажан. То показује и чињеница да смо постигли највише поена у најважнијој утакмици. Заслужили смо финале, јер играмо врло константно – каже Папалукас.

Осврћући се на меч који је сасвим сигурно ушао у историју грчке кошарке попут онога када су Галис и Јанакис 1987. савладали Русе и постали прваци Европе, мозак Јанакисовог тима каже:

– Играли смо са три плејмејкера и тако имали потпуну контролу над дешавањима на терену, без обзира код кога је лопта у датом тренутку била. Уз то, Спанулис је имао изванредан кошгетерски дан, свако ко је улазио са клупе дао је 100 одсто могућности. Скорцијанидис је напросто био невероватан. Нисмо атлете као наши ривали, али се трудимо да размишљамо. Момци који скачу више или трче брже, нису увек победници. Ово је тимска игра, у томе је лепота кошарке.

Папалукас је за мање од 365 дана освојио четири трофеја – био је првак Европе са Грчком (септембар 2005) и ЦСКА (мај 2006), првак и победник Купа Русије. Пружа му се прилика да направи јединствен подухват.

– Било би то невероватно, али не размишљам о томе овог тренутка. Далеко је важније то што би била прва титула за Грчку, него што би била моја пета за годину дана. Ипак, већ имамо медаљу у џепу, што је такође велико остварење.

Упитан да ли његов тим може да пружи још бољу партију него против Американаца, одговорио је:

– Надам се да ћемо одиграти барем на истом нивоу. Најважније је да победимо, није важно да ли ћемо бити атрактивнији. Победник ће бити паметнији и спремнији тим. У кошарци може да вам се догоди да немате дан, али ако играте снажну одбрану и колективно свакога можете да добијете.

Шпанске колеге је интересовало колико су Американци испразнили грчке батерије:

– Не брините, бићемо спремни за финале – узвратио је Папалукас, наставивши ка следећој групи колега, којих је било преко сто, одговори на низ питања.

--------------------------------------------------------------------------

Крижевски навија за Грке

Мајк Крижевски је изнео низ похвала на рачун Панајотиса Јанакиса:

– Грчки стручни штаб је урадио изванредан посао. Јанакиса знам још из играчког времена, екипа игра управо онако како је он својевремено играо. Честитамо Грцима и желимо им да буду шампиони, – рекао је чувени универзитетски окренувши се грчком селектору.

Крижевски неће бити на тапету америчке јавности, као што ће то сигурно бити случај са Серхиом Ернандесом у Аргентини. Ипак, конференција за новинаре после пораза у полуфиналу није прошла без оправдавајућих тонова.

– Не смемо да се предамо. Ништа велико не може да се направи у кратком периоду. Када се изгуби, тренер има одговорност барем за нијансу већу од осталих. Али, треба имати у виду да је Јапан био почетак дугог, трогодишњег путовања које је пред нама.

--------------------------------------------------------------------------

Јанакис: Прави карактер

Панајотис Јанакис је као играч био легенда. Ипак не и број један, пошто је Никос Галис био испред свих. Сада ће без икакве дилеме бити синоним за грчку кошарку:

– Поносан сам пре свега зато што су моји играчи изузетни карактери. Нису заборавили одакле су кренулу када су почели као деца, када смо били на ниском нивоу и нисмо играли на претходном Светском прванству. Нису пренебрегнули ни чињеницу да смо на Олимпијским играма били учесници зато што смо домаћини, већ их је то додатно мотивисало да се изградимо као тим. Надам се да ћемо карактер демонстрирати и у недељу

--------------------------------------------------------------------------

Гасол сломио кост стопала

Пау Гасол је минут пре краја, после судара у скоку са једним од аргентинских центара, незгодно доскочио и направио болну гримасу. Извео је и погодио додатно слободно бацање, потом напустио паркет. У први мах чинило се да повреда није толико тешка, међутим када су га саиграчи понели до свлачионице, свима је било јасно да је за центра Мемфиса првенство завршено.