Фолна киселина, за и против

Британски научници недавно су објавили да обогаћивање брашна фолном киселином може да доведе до низа здравствених проблема. И то зато што се, за разлику од природне фолне киселине која се налази у зеленом лиснатом поврћу, а која се нормално вари, синтетички додаци метаболишу у јетри. Јетра тада постаје засићена, а неметаболизована фолна киселина кружи крвотоком. Када једном постане саставни део наше крви, фолна киселина може да утиче на појаву разних болних стања или болести, а британски научници посебно истичу опасност од артритиса, карцинома дебелог црева и леукемије.

У ризичној групи налазе се и жене које иду на вештачку оплодњу, јер се повећава вероватноћа вишеструке трудноће што са собом носи бројне ризике за мајку и децу.

Сигурно је да се и за доказивање ове сумње морају обавити даља истраживања како би се добро извагале позитивне и негативне стране обогаћивања брашна фолном киселином, нарочито ако се узму у обзир и контрадикције које прате сваку овакву појаву.

Јер, управо спорни суплементи фолне киселине могу да спрече губитак слуха код старијих особа, показала је нова студија у којој је учествовало више од 700 Холанђана старијих од 50 година који су три године узимали суплементе одређене дозе фолне киселине.
На почетку студије, граница за чујност ниских фреквенција (0,5–2 kHz), нпр. говор, износила је 11,7 децибела.

На крају студије, свим испитаницима се погоршала чујност ниских фреквенција, тј. било је потребно произвести гласнији звук (за 1–2 децибела) да би га испитаник регистровао. Међутим, погоршање је било блаже код оних који су добијали фолну киселину, а не плацебо. Што се тиче виших фреквенција (4–8 kHz), ту фолна киселина није превише помогла.

--------------------------------------------------------------------------

Црвени лук смањује ризик за болести срца

Састојак црвеног лука који спада у групу антиоксиданса флавоноида може да спречити хроничну упалу и атеросклерозу, износе британски научници.

Реч је о једињењу кверцетину који је присутан и у чају, јабукама али га има у одређеним количинама и у црном црном вину.

Резултати студије спроведене на институту Food Research су објављени у стручном часопису "Atherosclerosis".

Показало се да једињења настала разлагањем кверцетина у организму могу спречити појаву хроничних упалних процеса који доприносе стварању наслага на ћелијама крвних судова.
У ранијим студијама утврђено је да се кверцетин у цревима и јетри врло брзо прерађује па га уопште нема у крви.
Тестирања британских научника сугеришу да конзумирање сто до двеста грама црвеног лука може значајно утицати на смањење упалних процеса који могу да доведу до болести срца и можданог удара.