Неисцрпне свађе

Иако су у историји забележени и периоди добрих односа Албанаца и Срба, данашњи однос Албаније и Србије условљен је подршком коју званична Тирана даје независности Косова и Метохије и отвореним лобирањем највиших представника те земље за отцепљење ове српске покрајине. Албанија је цео свој дипломатски апарат ставила у службу помоћи сепаратистима у суседној држави, и иако западни аналитичари тврде да се од пројекта велике Албаније одавно одустало, из Београда је тешко отети се утиску да је управо то циљ њене политике.

И док је током деведесетих година прошлог века Србија оптуживала Албанију да наоружава косовске Албанце, из Тиране је одговарано оптужбом да је српски ДБ 1997. организовао немире у којима је срушена влада и земља накратко гурнута у анархију. Немири су били последица колапса "пирамидалне преваре" – албанске верзије "Југоскандика" и "Дафимента" – а у општем метежу из војних складишта однето је на хиљаде "калашњикова" од којих су многи завршили у рукама одметника из "Ослободилачке војске Косова". Албанија је већ тада била база из које су деловале вође те организације, али ће ипак остати забележено и да су у време кризе у јужној српској покрајини – у лето 1998. – многи грађани Албаније навијали за тадашњу Југославију на светском првенству у фудбалу. Наредног пролећа на хиљаде косовских Албанаца морало је да у суседној земљи потражи спас од бомбардовања и акција полиције и војске.

После пада Слободана Милошевића изгледало је да се односи Србије и Албаније, у којој су тада на власти били социјалисти, поправљају – чак је уведена и стална авионска линија Београд – Тирана коју Јат и данас одржава иако од ње нема зараду. Идила је кратко трајала, тек око годину дана, али садашњи затегнути политички односи не значе да су обустављене све везе.

Постоји интерес српских фирми за албанско тржиште, позоришта често гостују на фестивалима у овој земљи, млади Албанци слушају српску музику, а прошлогодишњи концерт Горана Бреговића у Тирани оцењен је најбољим у историји тог града, па је градоначелник Еди Рама госта прогласио почасним грађанином.

Ипак, оно што обележава однос Срба и Албанаца су неисцрпне свађе о пореклу једног и другог народа, о томе ко је где живео пре две хиљаде године и – занимљиво – расправе о родослову албанског националног хероја Скендербега.

Овај турски војсковођа из 15. века, који се после ропства вратио хришћанској вери и постао један од највећих непријатеља Турака, био је по мајци српског порекла, тврде историчари. Има, наравно, оних и са једне и са друге стране који су убеђени да је Скендербег био или чистокрвни Албанац или чистокрвни Србин кога су Албанци присвојили. У таквим расправама често се превиђа да су у породици Кастриот деца имала и српска и албанска имена, што је можда јединствен случај у историји односа двају народа. Старија браћа Ђерђа Кастриота, касније названог Скендербег – по Александру Великом – звала су се Станислав (Станиша), Константин (Костадин) и Репош. За овог последњег верује се да је умро у Хиландару, манастиру са којим је цела породица била повезана и у чијој близини је Арбанашки пирг (кула).