Без лимитирања камата банака на штедњу

БЕЧИЋИ – Гувернер Радован Јелашић изјавио је, реагујући на предлог банака у Србији да се камата на депозите ограничи административном мером, да Народна банка Србије неће лимитирати каматне стопе на штедњу, већ пословне банке треба да се договоре о висини каматних стопа.

На скупу гувернера и водећих банка земаља региона у Бечићима, Јелашић је оценио да би било боље да држава Србија врати своје дугове привреди, што би утицало и на редовније враћање зајмова, јавили су црногорски медији.

У осврту на ефекте светске кризе на земље у региону, он је упозорио да би њени ефекти могли бити дубљи него што се очекивало и да ће „грађани осетити нежељене последице”, оценивши да ће враћање на претходни ниво привредног развоја трајати дуже.

Црна Гора

Гувернер Централне банке Црне Горе Љубиша Крговић рекао је да су ефекти кризе у Црној Гори последица високог кредитног раста у 2006. и 2007. години и навео да је у 2006. години стопа раста кредита била 125 одсто, а већ следеће године око 170 одсто, што је незапамћено и у светским оквирима.

Криза у Црној Гори највише се одразила на отплату кредита, ликвидност банака и њихове активе, навео је Крговић и додао да се криза погодила и производњу челика и алумијумума, прерађивачку индустрију и грађевинарство, туризам и тржиште капитала, као последица великог раста претходних година.

Македонија

Гувернер Народне банке Македоније Петар Гошев најавио је да ће та институција наставити да брани фиксни курс денара у односу на евро, без обзира што то ограничава простор за стимулисање потрошње мерама фискалне политике.

Гошев је рекао да додатна бојазан постоји због тога што је већина зајмова у Македонији индексирана у еврима или у другој страној валути, тако да би обарање курса денара отежала отплату тих кредита.

Македонија је планирала да у 2009. годиуни дефицит буџета буде 1,8 одсто бруто домаћег производа (БДП), мада је он тренутно већи, а раст БДП-а планиран на минус 0,5 одсто, рекао је Гошев и напоменуо да Македонија тренутно не намерава да затражи помоћ од ММФ-а.

Албанија

Гувернер Централне банке Албаније Адриан Фулани оценио је да је та држава у однусу на земље региона мање погођена светском кризом, напомињући да су највећи удар банке у тој земљи претрпеле због повлачења депозита из банака крајем прошле године.

Албанска привреда у протеклим годинама је расла по стопи од шест одсто, а инфлација је износила два до четири одсто, навео је Фулани и напоменуо да ће у 2009. години раст БДП-а бити нижи него претходних година и биће много мање прилива капитала.

БиХ

Вицегувернер Централне банке БиХ Фериха Имамовић рекла је да та држава у 2009. години очекује драстичан пад прилива страног капитала и због тога Централна банка жели да потпише меморандум с банкама које имају матице у иностранству, да би задржала исти ниво кредита као у претходне две године.

Имамовићева је рекла да БиХ очекује доста од споразума с ММФ-ом и кредита од око 1,2 милијарди евра, тако да би то требало да донесе бужетску уштеду од око 620 милиона конвертибилних марака (310 милиона евра), да се повећа кредитни рејтинг земље и после тога да БиХ привуче капитал од међунардних финансијских институција.