Отопљавање односа

Подгорица – Црногорска званична политика, за разлику од предреферендумских поклича, када је за све лоше што се дешавало у овој држави, посебно у области економије, окривљиван Београд, сада, након стицања независности, на Србију гледа као на стратешког партнера са којим жели да гради братске односе.

Овакву тезу потврдио је у неколико наврата и министар иностраних послова Милан Роћен, па је Црна Гора у Београду као знак таквог опредељена отворила и амбасаду. Ускоро у Подгорицу треба да стигне и амбасадор Србије, а отварање амбасаде са нестрпљењем очекују посебно они грађани који се изјашњавају као Срби. 

Улазак српског капитала у црногорску привреду, заинтересованост за изградњу аутопута који ће повезати Бар са Београдом, оспособљавање пруге Београд–Бар за контејнерски транспорт и изражена спремност Србије за куповину Луке Бар и Жељезнице Црне Горе, те интересовање за градњу заједничких енергетских потенцијала, у Црној Гори се доживљавају као дугорочно стратешко опредељење Београда према Подгорици.

Такву оцену изнео је за наш лист недавно и  премијер Жељко Штурановић који је казао да "нема ниједне области у којој Црна Гора не може сарађивати са Србијом" и да је то показао споразум о сарадњи у области одбране, као и договор са Владом Србије о изградњи модерног граничног прелаза на Гостуну.

"Јасно је да је Србија најзначајније тржиште за црногорски туризам. Била је то и у оним годинама када су нас на другим дестинацијама готово заборавили, то је и сада када бележимо најбоље туристичке сезоне у последњим деценијама. Међусобна сарадња могућа је у саобраћајном повезивању и стављању у пуну функцију Луке Бар, а са Србијом у вези је и део наших енергетских потенцијала. Видим велики обострани интерес да ту сарадњу из дана у дан чинимо конкретнијом", казао је Штурановић.

Међу црногорским интелектуалцима влада мишљење да са мртве тачке није померена сарадња у области културе и образовања и оцењују да инсистирање Министарства просвете Црне Горе на језичкој посебности и промовисању непостојећег и ненормираног црногорског језика неће ускоро уродити добрим заједничким плодовима.

Такође, од тешње сарадње Црна Гора се од Србије дистанцира и у области образовања, посебно уџбеника из српског језика и историје, који су не само избачени из програма, већ и у обради појединих тема значајно кривотворени, о чему сведоче свакодневне полемике у стручним часописима, а објављено је и неколико публикација о прекрајању језика, писма и историје Црне Горе.

Насупрот званичној политици, црногорска опозиција сматра да су односи између Црне Горе и Србије лоши.  

"Добар део заслуга за овакво стање припада и међународном фактору, који се послужио Црном Гором да би преко ње покушао да дисциплинује Србију и тиме лакше остварио наум да јој одузме Косово и Метохију", казао је за "Политику" лидер Народне странке Црне Горе и посланик у црногорском парламенту Предраг Поповић.

Он истиче да је "све што се данас ради у Црној Гори уперено против Србије и има за циљ да затре српско име у држави која је изнедрила највећа имена српске националне, културне и ратничке баштине, и која је створила  Црну Гору".

"Зато најпре морамо јасно да саопштимо да безрезервно подржавамо територијални интегритет Србије", рекао нам је Поповић. "Морамо да се економски, културно, просветно, и на сваки други начин, повежемо са Србијом, вратимо српски језик у устав, на место које му и припада. Морамо да сачувамо нашу цркву, јер једино тако можемо сачувати историјску Црну Гору."

Поповић тврди да Црна Гора која је настала 21. маја 2006. године само именом подсећа на ту стару и славну Црну Гору.

"Укратко, морамо да се помиримо са браћом. То је, нажалост, у данашњој Црној Гори најтеже", поручио је председник НС.

Иако је "Политици" приликом припреме за ову тему из Демократске партије социјалиста обећано да ће уследити одговор, односно оцена односа између Србије и Црне Горе, до тога није дошло. Разговарали смо са четири функционера ове партије и добили идентично образложење да је "Политика" веома прецизно саопштила ову оцену кроз интервју председника Владе Црне Горе Жељка Штурановића.

Занимљиво је и то да нико од слободних интелектуалаца који се у јавности препознају као политичко-економски аналитичари није био спреман да говори о овој теми, осим што нам је један професор са црногорског универзитета рекао да је затечен изјавама премијера Штурановића изнесеним у нашем листу.

Председник Српског народног већа и посланик у Скупштини Црне Горе Момчило Вуксановић за наш лист каже да односи између Србије и Црне Горе не могу бити добри "када не постоје односи између Србије и српског народа у Црној Гори".