Грчка први партнер Србије

"Да ли ће Грчка признати независно Косово?"

Грчки министар иностраних послова Дора Бакојани прошлог викенда у интервјуу дневнику "Елефтерос типос" не одговара директно на ово питање. "Какве год да буду одлуке, важно је да буду утемељене у међународном праву. Међународни преговори се настављају, али нажалост они не доносе позитивне перспективе. Желим ипак да појасним: ми смо за останак грчких трупа на Косову. Грчка не треба да се повуче. Имамо наш део одговорности, зато што играмо улогу протагонисте у ширем региону", истакла је госпођа Бакојани уочи 10. децембра, преломног датума за развој геополитичких односа далеко изван региона Балкана и југоисточне Европе, где Србија и Грчка већ вековима граде мостове пријатељства и сарадње.

Свест грчке дипломатије о "свом делу одговорности" у односу на развој прилика на Косову и Метохији и "улози протагонисте у ширем региону" део је нововековне трансформације дипломатског имиџа Атине.

"Грчка је економски дуго каскала. Сматрали су је земљом која је у конфронтацији са суседима, каткад оптерећену домаћим тероризмом. Грчка је последњих година спровела радикалне привредне реформе. Мала али поносна земља стекла је специјалан статус у региону, од Балкана до Црног мора и Кавказа. У домену спољне политике, Грчка је променила брзину. Атина сада мисли глобално, спољна политика је директно повезана са економском дипломатијом…", рекао је Панос Ливадас, грчки генерални секретар за информације, на предавању у Међународном институту "Вудроу Вилсон" у Вашингтону.

Превод нове дипломатске призме Грчке, посебно према Србији, "Политика" је недавно добила у стратешкој егејској луци Александрополис.

"Свуда ћете чути, готово као опште место, да Грци воле Србе највише. Не знам да ли Грци стварно више воле Србе од Бугара, на пример, али знам сигурно да нас води уверење да ако комшији добро иде посао и нама може бити боље. ЕУ типује да ће носиоци развоја у југоисточној Европи бити Истанбул и Букурешт, делимично и Софија. Али Београд и Србија су јако важни партнери, у срцу Балкана са залеђем", сматра Димитриос Абадзис, генерални менаџер луке Александрополис и члан управног одбора утицајне Конфедерације северногрчке привреде (СЕВЕ).

"НАТО бомбардовање Србије почело је у време једног семинара који је СЕВЕ држао у Солуну. На скупу је био присутан и амерички амбасадор и ми смо том приликом веома оштро критиковали политику САД према вашој земљи. Одлука да се бомбардује Србије била је и остала за велику већину Грка несхватљив потез Вашингтона. Многи одавде су вам помагали: од Цркве и Црвеног крста, до политичара и пословних кругова…", наглашава Абадзис.

Каснији продор грчког бизниса у разорену и одбачену Србију ишао је глатко. "Грчки бизнисмени су искористили прилику да се чврсто утемеље у Србији и њеној престоници Београду. Не наилазећи буквално ни на какву конкуренцију, грчке компаније су у Србији покренуле серију крупних инвестиција", наводи аналитичар Јоанис Михалетос. По висини директних и индиректних инвестиција Грчка је са улагањима од преко 2,3 милијарде евра водећи страни партнер Србије, истиче се у саопштену амбасаде Грчке у Београду. Изградња крака Коридора 10 ка Грчкој, продор грчког капитала у сектор српске енергетике, заједнички наступ на трећим тржиштима… део је будућих амбиција хеленског пословног света на привременом раду у Србији.

Истовремено, утицај српског фактора на матрицу пословног, културног и спортског живота Грчке у 21. веку јача. Наши славни кошаркаши, фудбалери и тренери, редитељи, сликари и музичари, уз стотине хиљада туриста из Србије, све већи број наших студената на универзитетима од Атине до Александрополиса и нова генерација српских бизнисмена заинтересованих за обнову послова са луком Солун… учвршћују нововековне везе Србије и Грчке. 

"Привредна сарадња Србије и Грчке има дугу традицију, разноврсна је и унапређује се из године у годину. Укупан обим размене у 2006. години повећан је за скоро 24 одсто у односу на 2005. годину. Извоз из Србије порастао је за 26 одсто, а увоз за 22,5 одсто…", наводи се у извештају Привредне коморе Србије.

На Балкану ових дана је ипак тешко сакрити неспокој.

"Ми у Тракији, ту близу границе са Турском, пажљиво пратимо шта се догађа са Косовом. У овом делу североисточне Грчке живе и муслимани. Анкара је недавно отворила конзулат овде у Комотинију. Из Турске овамо на службу шаљу најбоље дипломате…", примећује Теодорос Ордубозанис, историчар Тракије и Евроса, пограничних региона Грчке.