Хрватска: Пријатељство у рукавицама

Од нашег сталног дописника
Загреб, децембра – Не морамо да се волимо, али можемо да се уважавамо и будемо добри суседи. Ова последњих година често употребљавана крилатица на нашим просторима сасвим може да се примени на актуелне међудржавне односе између Хрватске и Србије. Већ дуже време они су на узлазној линији, без озбиљнијих осцилација, потреса или варница, али и без посебних узлета који би изашли из граница уобичајене уљуђености васпитаних комшија. То, наравно, уопште не значи да је напрасно заборављено све оно што је те односе оптерећивало оних недавних ратних година, о којима и даље свако има "своју истину", али уз обострани напор то се ипак ставља у други план зарад сасвим опипљивих интереса који се директно тичу бољег живота грађана у обе земље. Уосталом, и приближавање Европској унији сваком кандидату директно зависи и од остварених односа са суседима, јер Европа очито не намерава да у своје двориште припусти "вирус" свађалаштва, а камоли и нешто горе од тога. Да је то у Хрватској свесна политичка одлука указује изјава актуелног хрватског премијера Иве Санадера изречена пре две године, уочи узвратне посете српског премијера Војислава Коштунице Загребу: "Историјска је чињеница да је Хрватска била нападнута, била жртва агресије и да се одбранила и ослободила земљу, победила у том наметнутом рату, али је то сада иза нас, морамо се окренути будућности. Сматрамо да је будућност пуно важнија од великих расправа о прошлости."

Шта год ко мислио о овоме, у Хрватској заиста верују у изречено и зато те оцене о карактеру протеклог рата нису изговорене само за унутрашњу употребу, већ можда више да истакну напор и спремност коју Хрватска улаже за свеукупно побољшање односа у овом региону. А његове стабилности нема без у првом реду стабилних и добросуседских односа Србије и Хрватске, што су највиши представници обе земље с правом истицали у више наврата током међусобних сусрета последњих неколико година.

Оно што и данас карактерише односе Хрватске и Србије премијер Коштуница је тада овако описао новинарима: "С обе стране изражена је чврста воља да се проблеми решавају, да се не умножавају и да се не увећавају." Обе стране тако се и понашају, барем на оном службеном нивоу који се "и броји". О томе говори и такође том приликом изговорен јасан став службене Хрватске о тренутно најболнијем српском проблему, статусу Косова и Метохије: "Наше становиште је о томе апсолутно логично: да се проблем Косова не може решити без Београда, и у том смислу сматрам да смо само поступили начелно и да тако треба и даље на томе устрајати", рекао је тада Санадер, а у међувремену је тај "начелан став" модификован у том смислу да ће у вези са евентуалним једностраним проглашењем независности Космета Хрватска поступити онако како се с тим у вези постави Брисел, односно ЕУ. Другим речима, неће "трчати пред руду", што управо ових дана потврђују и најновије анализе домаћих политичких стручњака, који прогнозирају да ће после све извеснијег албанског једностраног проглашења независности Хрватска "заједно с Црном Гором и Албанијом причекати да прође први вал у којем ће Косово признати већина земаља чланица ЕУ, САД, Турска, Аустралија и арапске земље".

Најшира јавност Хрватске, иначе, отворено подржава аспирације косметских Албанаца и при том потпуно занемарују своје фрустрације које су имали у вези с Крајином и покушајем Срба да се одвоје од Хрватске. Политика "два аршина" и "две истине" потпуно је завладала овим просторима, па онда није необично да о истој ствари на пример председник РХ другачије говори него њен премијер, као што се то недавно на међународном скупу у Бриселу Месић споречкао с Ђелићем око Космета дајући потпуно за право албанском сепаратизму.

Досадашње постигнуће све бољих међудржавних односа (о којима говори и међусобно уклањање визног режима) долази у велико искушење с најављеним епилогом косметског питања. Таква атмосфера могла би да погодује и разбуктавању неких до сада пригушених проблема, међу којима је посебно осетљив неуједначен однос према слободном протоку робе и капитала.