Власина није за снобове

Власина, јуна – На благој, источној обали језера Власина, тик уз велико имање врањског „Симпа”, ових дана почињу да цветају теписи лековитог кантариона.

Миришљава „госпина трава”, дивље малине, сочне гљиве и пурпурну мајчину душицу оките приобаље издуженог језера, али драгоцено биље тамо данас ретко ко бере. Законом заштићен „Предео изузетних природних одлика” од 2005. године, званично „природно добро од изузетног значаја за Србију” – Власина је усамљена лепота на крајњем југоистоку земље.

Двадесетак километара од граничних прелаза Босилеград и Стрезимировци и тридесетак километара од трасе јужног крака Коридора 10 према Солуну, Власина је већ скоро две деценије уснула туристичка атракција. Ратови деведесетих, потоње економско заостајање и масовна печалба, скренули су поглед инвеститора и званичника са овог предела богатог рудама, ванредним природним лепотама, црквама из 19. века, особеном „југословенском” историјом, мноштвом легенди о Крсташима, речним неманима, вилама...

„Туристи су у оно време долазили чак из Војводине и Београда да пецају неку од 16 врста риба, траже „росуљу” – једину биљку месождера у овом делу Европе, шетају по листопадним шумама или просто, купају се. Од почетка девeдесетих, Власина као да се повукла са туристичке карте: неки други центри постали су популарнији... А, Власина није за снобове већ за путнике који воле спорт, планинарење до Грамаде или Чемерника, вожњу бициклом до Црне Траве...”, набраја нам Владица Јовановић, управник хотела „Власина”, зиданог педесетих година у време настајања вештачког језера дугог девет километара, просечне ширине 1,77 километара и дубине око 12 метара.

„Хидроелектрана на Власини била је међу приоритетима Титове поратне Југославије због обећања о електрификацији и индустријализацији земље. Ипак, први планови за ХЕ Власина на 1.300 метара надморске висине, направљени су у Краљевини Југославији. ХЕ Власина грађена је од 1949. године у исто време када и акумулација код Зворника у Босни и она код Чачка. Након Брана је завршена 1955. године када је ХЕ Власину у погон пустио Титов блиски сарадник Моша Пијаде. Некада међу најважнијим ХЕ у Србији, Власина је данас златна резерва електро -система – истиче Бора Цветковић некадашњи високи званичник ЕПС Србије.

Власина данас ипак не живи само у прошлости.

„Биолози са Универзитета у Нишу, ловци који зими крећу овде у лов на дивље свиње и хајке на вукове, радозналци који знају да у близини језера још слободно тумарају полудивљих коња, географи који истражују велика језерска острва, путници које привлаче легенде о потопљеном мосту који су ту подигли Крсташи на путу за Јерусалим... одскора поново проносе глас о лепотама Власине. Нови асфалт на делу пута од Сурдулице до Власине, најaвљена приватизација највећег хотела на обали, обнова цркве Светог Илије,...буде нове наде да ће путници-намерници поново, као некада открити овај изузетни предео ...” вели за „Политику” Никола Гргур, староседелац са Власине.