Нова знања за сигурност

Многи од оних који су губитком посла, премештајем на друго радно место били приморани да се преквалификују, доквалификују долазе често пред дилему: „Шта одабрати”? У времену кризе и незапослености привреда нуди послове за која су нека наша пређашња образовања и квалификације постали мање тражени. Како бити сигуран у овим за посао несигурним временима да им се неће поново догодити нека нова преквалификација кроз пар година? Како, где али и које најчешће нове животне позиве или додатна знања људи одабирају као „полису осигурања” за нову ситуацију ?

Данас је лакше доћи до нових знања и вештина или само верификовати низом година већ стечено знање кроз рад на неком послу. Мрежа од 57 пословница у читавој земљи Отвореног универзитета „Знање” (некада Радничког универзитета) даје нову шансу, кроз занате, занимања и знања а њих је чак 250 како каже Гојко Вешовић директор првог приватног универзитета за образовање и преквалификацију, самостално обављање делатности одраслих и перманентно образовање. Ана Лазаревић али и Владимир Вешовић који се бави и перманентним образовањем одраслих у Шведској, радили су годинама на испуњењу више од 250 процедура како би  „Знање”стигло до међународног сертификата ИСО 9001 – 2008 као доказ квалитета образовања на универзитету. Више од 5.500 полазника оспособили су за додатни рад, знања, послове и занате али и усмерили људе и који нису имали посао да раде и издржавају породице. Акценат дају на пракси у свих 250 знања и занимања од рачунара, цариника – шпедитера, седам страних светских језика, пекара, фризера, механичара, виљушкариста,  краниста, специјалиста вариоца али и других. Поред часова обуке у учионици кандидат за аутомеханичара мора да има урађене бар три самостално урађене генералне оправке на колима или пекар од 240 до 1020 часова практичног рада прављења свих могућих посластица а тако и за сва остала занимања. Постоје послови који, како тврди Гојко Вешовић, могу да понуде десетине или чак стотине радних места и имају јако квалитетне програме обуке али немају превише интересената. То су грађевинска занимања: зидар, тесар, армирач, керамичар, електричар или угоститељска: конобар и кувар. Варилаца и специјалиста за друге врсте варења има тек по који иако их плаћају у земљи а још више у иностранству „сувим златом”. За занимање рачунополагача и рад са фискалним касама може у Србији да се запосли хиљаду људи овог тренутка. Постоји квалитетна обука која за 240 часова гарантовано припрема кандидата за самосталан рад на књиговодству, рад са компјутером и прављење завршног рачуна што је и довољно да човек отвори свој сопствени бизнис. Тражени су и програми са стручним испитом за занимање цариник – шпедитер јер обучавају и за послове увоза и извоза. У последње време популарна занимања су оптичар и сајџија као и увек популарни језици. Вешовић каже да је број полазника за занате  у сталном порасту. Природно је и да већина кандидата жели брзи резултат тј. зараду. После 100 сати теоријске и практичне наставе полазник купује прибор и алат и почиње да ради било да је отворио свој салон, радњу или се запослио код некога. Све су ово врло значајни подаци како каже овај стручњак јер сигнализирају и тржишту рада којим профилима радника располажу на одређеним просторима али и која су миграције радне снаге, жеље и стремљења људи у појединим крајевима.

– Тржиште рада мора да се врати тендерима да не могу агенције да издају сертификате о знању и оспособљености за нека занимања без основних програма . Могућности су велике а нова знања и нови занати ( као на пример геренто неговатељица и домаћица) приморавају чак и да фирме мењају у ходу профил образовања запослених. Време једне операције, заната или струке за читав радни век неумитно је иза нас. Прилагођавање потребама и светским трендовима једина је констатнта за просперитет и сигуран радни век –  каже на крају Гојко Вешовић.