Звезда и ФМП – најјачи систем у Европи

И овог лета једно од најзанимљивијих кошаркашких питања у Србији јесте – да ли ће се ујединити Црвена звезда и ФМП? Разлика је само у томе што преко пута председника ФМП-а Небојше Човића и његовог најближег сарадника Ратка Радовановића седе неки други људи. Док су на челу „црвено-белих” били Живорад Анђелковић и Мирко Петровић до договора није дошло, а данас Слободан Вучићевић, притиснут финансијским проблемима, размишља о фузији.

На почетку интервјуу за „Политику” Човића питамо да ли, најзад, може да дође уједињења Звезде и ФМП-а?

Што се тиче ФМП-а, то није угашен пројекат. То је јасно постављен пројекат с наше стране, предочен људима из Звезде на којима је да то прихвате или не. Звездин тренер може да буде и даље Светислав Пешић. Око тога се слажемо. ФМП има комплетну инфраструктуру и најбољи систем у земљи, а богами и у Европи. На ту инфраструктуру би се надовезало Звездино име и све што уз то иде.

Шта би евентуални договор значио за оба клуба и домаћу спортску сцену?

Сигуран сам да бисмо кроз четири године направили изузетне резултате и да би тај пројекат представљао узор за редефинисање начина рада у српском спорту. Такође сам сигуран да би то дало смернице за јаснију концепцију Спортског друштва Црвена звезда које је генерално у великој кризи. Око Звездиног имена треба да се окупи оно што је најбоље, као што је то урадио Партизан с „виђенијим” партизановцима. Звезди је неопходна саборност – људи који знају, који су показали то у организацији и менаџменту а не у причи. Саборност људи који ће да унесу нешто у Звезду а не стално да узимају од ње. Узимати од ње значи и вршити маркетиншке, личне и друге пословне активности. Да нема Звезде за неке људе никада не бисмо чули. Ако Звезда то не уради, њена позиција ће у односу на Партизан бити доведена у ситуацију која дуги низ година неће моћи да се поправи. Звезда је изгубила велику битку с највећим ривалом на спортском, медијском и такмичарском плану. Њене врхунске звезде су медијски линчоване и дискредитоване. То није било потребно, а пошто није било потребно, значи да није било случајно.

Да ли размишљате о томе како би јавност прихватила Ваш улазак у Звезду?

Да ли мене воли неки Зоран, Пера, Мика, Жика, Бата, Божа, Лаза – потпуно ми је небитно. Битно је само шта ја могу да урадим.

Ако дође до уједињења да ли би Звездином имену било прикључено неко име и какав би такмичарски статус имао ФМП?

Клуб би се звао Црвена звезда. Појединости око статуса ФМП-а изнећемо уколико се договоримо са Звездом. То сада није на дневном реду. Битно је да је цео концепт до танчина разрађен. То би био најјачи систем у Европи, који би тржишно живео.

Да ли сте постављали неке услове око наставка рада водећих људи из Звездине управе и менаџмента?

ФМП нема ту никаквих ограничења. Добродошли су сви који знају да раде. Друга је ствар то што би плате морале да буду разумне, а то је, опет, ствар договора.

Да пређемо на другу тему – како коментаришете промене у вези с бодовањем домаће и регионалне лиге, које је недавно у КСС изнео председник Евролиге Ђорди Бертомеу?

То је у рангу онога што су српски клубови тражили, да се српска лига изједначи с регионалном, што је и учињено. Брине ме то што у Србији не постоји искрена ни воља ни жеља да се направи професионална домаћа лига, да се дефинише шта је то клуб, шта професионални а шта аматерски спорт. Новим Нацртом закона о спорту, иза кога стоји министар Снежана Самарџић-Марковић, то је предвиђено. Отуда и толики напади на њу. Простор спорта треба да буде транспарентан.

А шта је с идејом о професионалној српској лиги?

Многи су спремни само да причају о њој, а већ шест година нису способни да је направе. Подсетићу да је ФМП још почетком 2003. дао комплетну документацију о томе коју су касније многи разрађивали, па и комесар лиге Бубало, али ништа нису урадили. Комесар је доведен са задатком да у одређеном року направи професионалну лигу, али то није урадио. Зато и не постоји алтернатива регионалној лиги. Сумњам да постоји искрена жеља да се професионална лига направи. А сви се куну у њу, почев од Стручног савета КСС, председника КСС, тренера репрезентације, клубова, комесара… Преко је потребно да се таква лига направи и постане члан Улеба, независно од тога да ли ћемо играти у регионалној лиги или не. Многи злоупотребљавају ову ситуацију и дезинформишу јавност. Кад хоћете да видите ментално стање нације, одете на форум Б92 и на основу онога што је пуштено видите да смо болесни, а на основу онога што није пуштено – да смо много болесни. Уопште не видим стратегију српске кошарке, иако је Капичић приликом свог избора за председника КСС читао нешто из папира с таквим насловом.

Недавно сте говорили о томе да је у данашње време неопходна рационализација. Како она треба да изгледа у кошарци?

Данашњу светску кризу бих назвао чак мегакризом. Што се тиче српске кошарке, многи клубови неће преживети без помоћи државе која би то требало да уради преко КСС. То значи да би се паре преко КСС рационално распоређивале, по критеријумима КСС, а то би били спортски резултати у свим узрастима, ранг такмичења на домаћој и европској сцени… Ово је време кад морамо нешто да дајемо кошарци. Плате у КСС, који финансира држава, морају да буду усаглашене с државом, па ко хоће нека ради. Без стратегије нећемо моћи да изађемо из кризе, а треба проћи три фазе: преживети, опстати и развијати се.

Шта кажете на Нацрт закона о спорту око кога се дигла велика прашина?

Закон не треба подводити под приватизацију. Да ли је реч о спорту у приватизацији или о приватизацији у спорту? То треба да се одреди. Нацрт закона заслужује расправу, али ако у тој расправи видите покушаје да се дискредитује министар Снежана Самарџић-Марковић, онда не треба много да закључите да нацрт погађа у суштину ствари. Јер нико не би кукао да му нису угрожени лични интереси. Није спорт само фудбалски стадион или кошаркашка хала или њихов трансфер у добар пословни или стамбени комплекс. Ако се закон своди на то, онда свакако није добар. Они који нападају нацрт треба да кажу конкретно како он треба да изгледа. То је смисао расправе. Није проблем да се заклоните иза два највећа спортска друштва и да одатле критикујете све живо. Опет, нисам наиван да не знам да се закони праве у циљу неког интереса, само је питање мере у којој је све у служби општег добра.

Александар Милетић